Izvor: Politika, 29.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jagma za indeksom geografije
I ove godine je najveće iznenađenje upisnog roka Geografski fakultet, na kojem je za 435 indeksa podneto čak 1.795 prijava
Za indekse beogradskog Geografskog fakulteta i ove godine je navala. Gužva je kao i na farmaciji, stomatologiji, arhitekturi. Za jedno brucoško mesto bore se po dva kandidata.
Tako je za 435 indeksa Geografskog fakulteta konkurisalo 780 devojaka i mladića, mada je podneto 1.795 prijava. Neki su, naime, konkurisali za svih pet studijskih grupa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugi za dve, treći za – tri.
– Ovde postoji pet studijskih grupa: geografija, turizmologija, prostorno planiranje, demografija, geoprostorne osnove životne sredine. I upravo u tom grmu leži zec. Neke od tih grupa su veoma tražene i atraktivne. Trend su i u svetu. Reč je o turizmologiji, prostornom planiranju, demografiji, ekologiji – objašnjava za "Politiku" profesor dr Srboljub Stamenković, dekan Geografskog fakulteta u Beogradu.
On ističe da je njegov fakultet postao pravi bum početkom devedesetih godina. Prostorno planiranje se tu uči od 1977. godine. Turizmologija je otvorena još 1962. Tada je to doduše bila samo opcija za magistarske studije, ali već 1972. godine turizmologija je "ušla" u osnovne studije. Krajem devedesetih godina je ta studijska grupa ukinuta i prebačena na Prirodnomatematički fakultet u Novom Sadu.
– Odnedavno opet imamo tu studijsku grupu kod nas. Istraživanja svedoče o tome da je ta oblast veoma popularna kod mladih. I to svuda. Svako selo sada već ima hotel – podseća dekan.
Profesor naglašava da je "in" i demografija. To je mlada nauka u svetskim relacijama. U Beogradu, na Geografskom fakultetu demografija je počela da se izučava od školske 1999/2000. godine. Do tada se u Srbiji nigde nije izučavala ta oblast. Demografijom su se uglavnom bavili sociolozi, ali i neki drugi stručnjaci, čak i oni sa diplomama medicinskih fakulteta.
– Uz demografiju, u našoj zemlji je veoma aktuelna i ekologija. Tako je i u svetu. Mada se ova oblast izučava i u okviru studija biologije, hemije, kao i na fizičkoj hemiji, i kod nas se na grupi za životnu sredinu traži indeks više – obrazlaže dekan Geografskog fakulteta. On napominje da su kreirani novi studijski programi i to na bazi svetskih iskustava.
– I po programima i po kadrovima smo sigurno najbolji na Balkanu. Veoma smo dobri i u širim razmerama. Tu smo negde rame uz rame sa Nemcima i Francuzima. Od nas su možda u nekim segmentima samo jači Rusi. U Americi, na primer, geografija je manje razvijena kao nauka. U toj oblasti se najviše otišlo u Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji. Upravo stručnjaci iz tih zemalja dolaze kod nas i drže predavanja našim studentima, što takođe utiče na rejting našeg fakulteta – smatra Stamenković.
Naš sabesednik ukazuje i na činjenicu da uslovi za rad ovde zadovoljavaju visoke evropske standarde, uprkos tome što ovaj fakultet nema svoju zgradu.
– Još smo podstanari na Hemijskom, Fizičkom, Filološkom i Filozofskom fakultetu i na Institutu društvenih nauka, iako naš geografski fakultet postoji od 1893. godine. Svakom nastavniku smo obezbedili da ima laptop kod kuće, fakultetska biblioteka je dobro opremljena, a postoji i računarski kabinet (GIS) za studente – priča profesor.
Diplomirani studenti ovog fakulteta potrebni su mnogim ustanovama. Rade kao profesori u školama, ali se zapošljavaju i u administraciji, zavodima za prostorno i urbanističko planiranje, statističkim službama, naučnim institucijama, u turizmu. Biće još traženiji u Srbiji kada privreda bude radila punom parom i kada se uvedu evropski ekološki standardi koje će morati da poštuje rukovodstvo svake fabrike ukoliko ne želi da im pogoni stanu. Svaka fabrika će zapravo za dobijanje dozvole za rad morati da ima adekvatan projekat za zaštitu životne sredine.
Aleksandra Brkić
[objavljeno: 29.06.2007.]
