Izvor: Blic, 10.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jagma suseda oko šećerana
Jagma suseda oko šećerana
BEOGRAD - Strani investitori su, sudeći prema dosadašnjem toku procesa privatizacije u Srbiji, uveliko zainteresovani da kupovinom ovdašnjih fabrika dođu do novog tržišta. Za njih nisu primamljiva mala i srednja preduzeća koja se prodaju aukcijom, ali su zato spremni da kupe velike firme koje, bez obzira na finansijske nedaće, na domaćem trižištu bez ikakavih teškoća prodaju sve što i proizvedu.
Te svoje namere nisu krili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << novi vlasnici tri cementare, a i kupci tenderske dokumentacije za prodaju pet šećerana znaju da se njihova vrednost ne računa podacima iz poslovnih knjiga. Rok za kupovinu ovih papira pomeren je sa 23. na 30. avgust, a do sada je pet kompanija potvrdilo kandidaturu za novog vlasnika. Te kompanije kupile su 15 tenderskih dokumentacija za prodaju šećerana iz Crvenke, Pećinaca, Bača, Žablja i Kovačice, ali njihova imena Agencija za privatizaciju taji sve do okončanja utvrđenog roka. Međutim, nije nikakva tajna koje su inostrane kompanije prikupljale podatake o našim fabrikama šećera. Pored domaćeg MK 'Komerca' iz Novog Sada, to su nemačka kompanija 'Nord cukar'; italijanska SFIR, mađarska 'Mažarcukor', američka 'Šeford' i austrijsko-nemačka 'Agrano'. Prema rečima Nenada Radenkovića, direktora Centra za tendere Agencije za privatizaciju, tendersku dokumentaciju su otkupile kompanije iz Grčke, Italije i Austrije, kao i MK 'Komerc', tako da se može zaključiti da će neki potencijalni kupci sačekati ponudi za prodaju šećerana u Kovinu i Sremskoj Mitrovici, koje će uskoro ići na aukcijsku prodaju.
Tendersku dokumentaciju za prodaju 'Merime' u predviđenom roku kupila je samo kompanija 'Henkel', koja će, po svemu sudeći, biti novi vlasnik ove fabrike. Lista potencijalnih kupaca fabrika duvana DIN i DIV, za čiju tendersku privatizaciju je nedavno izabran finansijski savetnik, biće mnogo duža. Ove fabrike proteklih meseci obilazili su predstavnici svih velikih duvanskih kompanija u svetu, među kojima je i 'Ronhil'. To je, inače, jedna od nekoliko većih hrvatskih fabrika koja je od početka procesa privatizacije u Srbiji najavljivala svoju ponudu. Tako i INA, prema dosadašnjim najavama, priprema ponudu za primamljivi 'Beoptelol', bez obzira kakav bude ishod sudskog spora kojim traži da joj se vrati deo imovine ovog preduzeća.
'Podravka' iz Koprivnice, kao i nekoliko slovenačkih preduzeća, čekaju start privatizacije većih poljoprivrednih kombinata i prehrambenih fabrika. Pripreme za prodaju preduzeća, kako najavljuju u Ministarstvu za privatizaciju, biće temeljno urađene kako bi se što bolje prodale.
Logično je, smatra Vladimir Čupić, direktor Agencije za privatizaciju, što se u tendersku privatizaciju uključuju strateški partneri iz inostranstva, jer u Srbiji nema preduzeća koja bi mogla da ponude ono što se traži tenderom. Izuzetak su neke firme, poput 'Hemofarma' koji, na primer, može da kupi 'Zorka-farm', ali to nije dovoljno da se ovaj proces uspešno obavi. M.V. Cvetičanin: Neminovna besplatna podela akcija
- Privatizacija u Srbiji će spontano ići ka besplatnoj podeli akcija jer neće biti kupaca za preduzeća koja se nude na prodaju. Moguća su različita rešenja, jer besplatna podela može biti i podela pojedincima u koje država ima poverenje da će preduzeće izvesti na pravi put, ali pri takvom rešenju postoje mogućnosti zloupotrebe. Druga mogućnost je besplatna podela akcija svim građanima, pa će oni koji mogu da preduzeće izvedu na pravi put na berzi kupovati akcije tih preduzeća - kaže za 'Blic' Danijel Cvetičanin, ministar za ekonomiju i finansije u vladi u senci.
On smatra da se privatizacija ne sprovodi dovoljno javno i da je opasno kad se celokupno bogatstvo stavi na raspolaganje malom broju ljudi.
- Čak i da rade na najbolji način i sa najboljim namerama, uvek postoji sumnja da to nije tako - ističe Cvetičanin, koji smatra da je najbolje privatizaciju prepustiti tržištu, koje je jedino merodavno da određuje cenu preduzeća. Kad se cena tako odredi, nema mesta raspravama da li je firma prodata u bescenje, niti da je kupljena da bi se njenim zatvaranjem prigrabilo novo tržište.
Domaći preduzetnici se ne odlučuju za kupovinu preduzeća zbog Zakona o ekstraprofitu, već ih, kao i inostrane investitore, plaši opšta pravna nesigurnost.
