Izvor: Studio B, 08.Okt.2011, 19:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jača kontrola trošenja lekova za smirenje
Oboleli od reumatskih, kardiovaskularnih ili nekih drugih bolesti koji uz redovnu terapiju koriste i neki od lekova za smirenje ubuduće će svaka tri meseca morati da zatraže mišljenje neuropsihijatra i psihijatara
Oboleli od reumatskih, kardiovaskularnih ili nekih drugih bolesti koji uz redovnu terapiju koriste i neki od lekova za smirenje ubuduće će svaka tri meseca morati da zatraže mišljenje neuropsihijatra i psihijatara pre nego što im lekar opšte prakse prepiše >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << neki od lekova iz te grupe.
To je predviđeno novim pravilnikom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), a stručnjaci ukazuju da je cilj te mere da se spreči neracionalna upotreba lekova koji izazivaju zavisnost, s obzirom da je konstatovano da se oni koriste u velikim količinama.
Neuropsihijatar prof. dr Miroslava Jašović Gašić, član komisije RFZO koju čine još neurolozi i anesteziolozi, kazala je za Tanjug da ova mera nije doneta samo da bi se uštedeo novac iz zdravstvene kase, već da je važna i stručna opravdanost kod prepisivanja takvih lekova.
"Posle duže upotrebe ovi lekovi, među kojima su leksilium, apaurin, lorazepam, nemaju nikakvo dejstvo. Oni se, inače, upotrebljavaju primarno na nekoliko indikacija", kazala je ona dodajući da se takvi medikamenti daju i pacijentima koji pate od psihosomatskih oboljenja.
"Uobičajeno je da mi to radimo multidisciplinarno. U Kliničkom centru postoje timovi, i to obavezno psihijatar tim za srce, psihijatar tim za hipertenziju, za gojaznost, tim za transplantaciju", navela je ona i dodala da psihijatar posle tri meseca mora da odluči o daljoj upotrebi ove vrste lekova, s obzirom da izazivaju zavisnost.
U nekim slučajevima, objasnila je ona, doza se može i povećati da bi lečenje imalo efekta.
Kad je reč o pacijentma koji boluju od kardiovaskularnih oboljenja, dr Jašović Gašić je rekla da oni imaju određenu vrstu terapije i da je veliki izbor lekova koje treba da koriste.
"Takve pacijente treba uputiti da postepeno promene stil života, a tu je važna uloga psihijatra. To je nekad važnije od terapije lekovima. Ljudi sa srčanim oboljenjima moraju da prihvate svoju bolest kao deo svakodnevnice", ukazala je Jašović Gašić.
Benzodijazepini (grupa lekova za smirenje) se, kako je kazala, daju u akutnim fazama srčanih oboljenja, a odluku o tome donosi više stručnjaka, što najčešće znači da kardiolog treba da uputi pacijenta kod psihijatra koji onda daje mišljenje o tome da li ima potrebe da pacijent nastavi sa terapijom u koju su uključeni i lekovi za smirenje.
Korišćenje ove vrste lekova do tri meseca mogu da prepisuju internisti, reumatolozi, neurolozi i psihijatri, a nakon toga potrebno je, prema pravilniku RFZO, mišljenje psihijatra.
