Izvor: Politika, 24.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JNA je poštovala međunarodno pravo
Marko Prešeren je otkrio i da su slovenački kriminalisti podmetali dokaze kako bi inkriminisali JNA. „Ako nisu odmah došli do relevantnih dokaza, onda su ih priredili ili podmetali”, pa su „inkriminisali potpuno normalna vojna dejstva”
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 23. maja – Sve naredbe JNA sadržale su strogo uputstvo da se ne sme pucati na civile i da vojska (JNA) mora da se pridržava međunarodnog prava. Ovde to zvuči frapantno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali činjenica je da se JNA borila kao zapadna vojska civilizovanog tipa, kaže za „Politiku” Marko Prešeren, autor studije „Tužilačka i sudska praksa u Republici Sloveniji po pitanju kršenja međunarodnog prava u oružanim sukobima 1991”. Prešeren je imao priliku da pregleda sve sudske spise o procesima protiv pripadnike nekadašnje JNA koje je slovenačko tužilaštvo teretilo za ratni zločin i druga teška krivična dela.
Na osnovu proučene građe zaključuje da ovdašnje sudije odnosno tužilaštva ne poznaju ženevske i hašku konvenciju pa su nastale „drakonske presude iako optuženi nisu ništa naopako uradili”. Od 71 pregledanog spisa, smatra da u samo dva slučaja ima elemenata za osudu okrivljenih za povredu ratnog prava. Upoznat je i sa optužnicom koju je 4. aprila 2008. tužilaštvo u Murskoj Soboti podiglo protiv pukovnika JNA Berislava Popova i generala Trifunovića. Od pukovnika Popova saznajemo da ga terete za ratni zločin u Gornjoj Radgoni a da je „međunarodnu pravnu pomoć” kolegama iz Slovenije pružio beogradski sud, ali je sudija u Murskoj Soboti sve izjave i podneske Popovljevog advokata - odbacio.
Prešeren na osnovu materijala slovenačke strane u koje je imao uvid, tvrdi da je u knjizi JNA „Istina o oružanom sukobu u Sloveniji” (koja je u Sloveniji osuđena kao propagandno štivo) „najverovatnije sve tačno, ali je nedostatak što uz opis događaja nije naveden tačan datum i mesto”. Dodaje da je „to retka vojna knjiga u kojoj je međunarodno-pravno sve na svom mestu, a osnovna dokumentarna građa perfektno popisana”. Upitan kako tumači da njegov pionirski rad u rasvetljavanju događaja iz bliže prošlosti nije naišao na odobravanje u Sloveniji, objašnjava da "treba imati u vidu da imate posla sa Slovencima koji su od Prvog svetskog rata naovamo doživeli teške stvari”, pa treba pogledati "kakvo je bilo oštećenje (slovenačke) populacije posle teških gubitaka” u dva velika rata, što je uticalo na "oblikovanje sistema vrednosti” koji je praktično "uništen”.
Na pitanje šta je bio motiv da istražuje jesu li agresori na Sloveniju, kako ovde službeno karakterišu JNA, počinili ratne zločine koji im se pripisuju i za koje im se potom sudilo u Sloveniji, Prešeren kaže da ga je i jedna tužiteljka slično pitala - "Zašto to činite? Vrlo ste hrabri, pa sad su popularne posleratne likvidacije!” (zločini komunista posle 1945.). Prešernu je temu sugerisao profesor ljubljanskog Fakulteta društvenih nauka (FDV).
„Čim je predložio šta da istražujem, osetio sam knedlu u grlu, slutio sam da će biti problema”, priznaje. Posla se latio temeljito, pa je proučio Sentpetersburšku deklaraciju iz 1868. kao i Martensove klauzule, što je misaona imenica za mnoge koji rade u pravosuđu. Zanimljivo je da je Marko Prešeren (1964), veteran desetodnevnog rata za osamostaljenje Slovenije, ali to što je bio "na suprotnoj strani od JNA”, kako sam kaže, nije ga sprečilo da napiše prvo istraživanje u Sloveniji o kršenju međunarodnog prava u oružanim sukobima slovenačke TO sa JNA pre gotovo 18 godina, koje je naišlo na zid ćutanja ovdašnjih medija i politike, iako ga je komisija FDV izbrala najbolji diplomski rad u akademskoj 2008/09; nezvanično saznajemo i da je predložen za prestižnu Prešernovu nagradu.
Direktor insituta za noviju istoriju Prešernov rad ocenjuje "inovativnim” jer "pokazuje nepoznatu stranu (slovenačkog) osamostaljenja”, kada (domaće) pravosuđe nije bilo "spremno na ono što se dešavalo”. Prešeren je otkrio i da su slovenački kriminalisti podmetali dokaze kako bi inkriminisali JNA. "Ako nisu odmah došli do relevantnih dokaza, onda su ih priredili ili podmetali”, pa su "inkriminisali potpuno normalna vojna dejstva”. Upozorava na dan-danas nepotpune brojke o ranjenima i mrtvima u ratu u Sloveniji, kao i da je slovenački Crveni krst saupravljao logore u kojima su slovenačke snage držale zarobljene pripadnike JNA.
Ističe da nije suštinsko otkriće njegove studije to da nije JNA prva zapucala, već da se u većini od 71 slučajeva koje su procesuirali slovenački sudovi protiv 104 pripadnika JNA, "ne bi smeo da pokrene ni postupak, jer je većina ratovala u skladu sa ženevskim konvencijama”.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 24/05/2009]
.jpg)
