Izvor: Blic, 29.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izum vredan milion evra
Pronalazači u Srbiji teže epohalnim pronalascima i pokušavaju da se „takmiče" sa Nikolom Teslom, iako je prava zarada obično u unapređenju postojećih proizvoda. Japanci od nekih država čak otkupljuju odbačene prijave patenata, a u Srbiji postoje ljudi koji su zaradili na svojim inovacijama, objašnjava za „Blic" Miodrag Marković, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu.
- Često ljudima kažem, hajde da vam uzor bude Mihajlo Pupin. On je jako uspešan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pronalazač, ali iza njega je ostala i imovina. Iza Tesle je ostalo ime i pronalasci koje su drugi iskoristili. Da je Tesla imao interesovanje za finansijski menadžment kao Markoni ili Edison, danas bi istorija sveta izgledala drugačije - kaže Marković.
Tržišno uspešne inovacije su relativno retka kategorija kod nas uglavnom zbog dugogodišnjeg društvenog sistem koji je podrazumevao politički i društveno dirigovano tržišta na kojem nije bio važan nečiji trud i kreativnost, smatra on i dodaje da je situacija još uvek takva.
U Srbiji učesnici na tržištu nisu dovoljno sazreli da bi shvatili sve prednosti koji im pruža zaštita intelektualne svojine.
- Sve što možete da radite sa uknjiženom nekretninom, možete i sa pravom svojine. Na primer, imate proizvođača čokolade čiji je proizvod prepoznatljiv u nekoliko zemalja i zauzima, recimo, 20 odsto tržišta. Potencijalni kupac firme proceni da vaša materijalna imovina ne vredi mnogo i ponudi nižu cenu. Međutim, vi onda ponudite zaštićene nazive svojih prepoznatljivih proizvoda (brendove) i to menja situaciju - kaže Marković.
Osim imena firme ili znaka proizvoda, koji se štite žigom, može se zaštiti i dizajn, pod uslovom da je nov i dovoljno originalan.
- Imamo čoveka koji je napravio česme za vodu od posebne vrste plastike i specifičnog dizajna. Sada izvozi u velikom broju zemalja, a godišnji promet mu je oko milion evra. Jedan pronalazač je napravio mašinu koja istovremeno obavlja oranje, rastresivanje, drljanje zemlje i skraćuje vreme potrebno za obradu zemlje, dok je napravljena i mašina, vrsta kombajna, koja od slame pravi male brikete za loženje na samom polju - objašnjava Marković.
Generalno postoje dve oblasti u kojima su inovacije najzastupljenije, opšta odnosno mašinska tehnika i elektrotehnika. Međutim, u oblasti elektrotehnike preterano veliki broj prijava su u vezi sa paranormalnim, kao što su raznorazne metode lečenja zračenjem i slično. U oblasti mašinstva, s druge strane, ima veliki broj izuma koji bi trebalo da funkcionišu kao perpetum mobile, odnosno da troše samo svoju energiju pri radu.
- Čovek koji je izmislio spajalicu zaradio je 500.000 dolara, dok je čovek koji je unapredio spajalicu zaradio još milion. Ako napravite uštedu u vremenu proizvodnje bilo čega za, recimo, dva ili pet odsto, u masovnoj proizvodnji se postižu veliki efekti - smatra on.
Japan najsistematičnije pristupa pronalascima i već dugo godina otkupljuje objavljene i odbačene prijave patenata, zato što postoje određene ideje koje stručnjacima u nekoj oblasti mogu da posluže kao osnova za rešavanje problema.
Inače, kao fizičko lice, do deset malih patenata možete zaštiti za samo 150 dinara, dok se kazne za krađu intelektualne svojine kreću od trista hiljada do tri miliona dinara, odnosno do osam godina zatvora.
- Ljudi misle da samim tim što su podneli prijavu Zavodu on mora da goni one koji krše njihova prava, ali to nije tačno - kaže Marković.
U Srbiji slaba primena pronalazaka
Po pravilu, inovatori imaju novčane probleme sa realizacijom svojih ideja, a često ne nailaze na razumevanje okoline za svoje patente. Tako je mladi industrijski dizajner Nenad Paunović iz Niša konstruisao novu vrstu građevinskih blokova koja funkcioniše po principu „lego" kockica. Paunović se obratio Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine gde su mu rekli da procedura nalaže da napravi prvih hiljadu blokova i objekat, kako bi država uložila novac za registraciju. Međutim, za takav poduhvat potrebno je izdvojiti oko 20.000 evra. I dok traga za firmom koja bi mu obezbedila potrebni novac, Paunović se obratio i nekim firmama .
- Tražili su da podnesem svu odgovornost za pravljenje blokova, da se blok proizvodi samo pod njihovom firmom i najveći deo profita - kaže Paunović.
Bizarni pronalasci
- Jedan od bizarnijih je lopata za obaranje aviona, neka vrsta katapulta, gde se čeka da avion naleti na nju pa da ga obori - objašnjava Miodrag Marković. S druge strane, jedan Korejac je, na primer, izmislio držač glave za putnike u metrou u obliku sisaljke. Kada se putniku spava, on se nasloni na tu sisaljku koja je vezana za rukohvate i tako mu glava ne pada dok spava.
- Postoji i jedna priča o nekoj elektrani na sunčani pogon, koja je u teoriji davala fantastične rezultate. Ali kada su preračunati parametri, ispostavilo se da bi elektrana trebalo da bude visoka 30 kilometara.
.jpg)
