Izvor: Politika, 30.Jul.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izolacija kao lek
Udruženje građana „Sveti velikomučenik Pantelejmon” u Banji Badanji pod Cerom osnovalo Centar za lečenje bolesti zavisnosti
Šabac – Pravila su stroga kao u vojsci. Na oglasnoj tabli okačena su dnevna zaduženja sa imenima ukućana. Zna se ko brine o životinjama, radovima u polju, dvorištu i kuhinji. Alkohol nije dozvoljen, a kazna za sitan prestup je oduzimanje jedne cigarete od ukupno 10 koliko je dnevno sledovanje.
Ovako funkcioniše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Centar za lečenje bolesti zavisnosti u Banji Badanji pod Cerom, koji je krajem prošle godine osnovalo Udruženje građana „Sveti velikomučenik Pantelejmon" u Šapcu sa sveštenikom SPC Vojislavom Petrovićemna čelu. Kompleks od oko osam hektara smešten je na brdu iznad izvora „gvozdene vode". U kući za stanovanje trenutno su sedmorica mladića koji žele da prekinu sa uzimanjem heroina.
– Od 3. maja prošle do 7. juna ove godine, samo u Šapcu umrlo je osmoro heroinskih zavisnika. Najstariji je imao 41, a najmlađi 19 godina. Droga ne bira godine, status ili profesiju. Naše udruženje je nastalo sa ciljem da medijskim nastupima i organizovanjem tribina pruži pomoć zavisnicima i njihovim roditeljima, a sada nastavlja konkretnu borbu za svakog mladog čoveka koji prihvati program oporavka – kaže za „Politiku" sveštenik Petrović.
Mladići koji borave u Centru došli su iz Beograda, Kragujevca, Zrenjanina, Smederevske Palanke, Sremske Mitrovice, Loznice i Šapca. Ovde su po principu dobrovoljnosti na godinu dana, naravno, uz saglasnost porodice i mišljenje neuropsihijatara. Program traje od ranog jutra: ustajanje u sedam, molitva, šetnja do najbližeg brda, doručak, radna terapija, ručak, opet radna terapija, pa grupni i pojedinačni razgovori...
Sa zavisnicima boravi upravnik i instruktor 37-godišnji Zoran Mijailović, koji je i sam prošao trnovit put od bivšeg narkomana do isceljenja.
– Sve narkomanske priče su slične: drogu su probali po nagovoru društva ili iz radoznalosti. U nedostatku novca da je nabave, prodaju garderobu, stvari iz kuće, pozajmljuju od prijatelja... Potom kradu ili postaju dileri. Najčešće završavaju u zatvoru. Kada narkoman pristane na lečenje, znajte da je dodirnuo samo dno – ističe Mijailović.
Instruktor ne krije da je punih osam godina uzimao heroin. Od ljudi sa kojima se družio, danas su možda živa tek dvojica. Kaže da svako intravensko uzimanje droge nosi rizik od smrti od čak 50 odsto i da narkomani to znaju. Međutim, zavisnost je mnogo jača, a kada se ne uzme doza, dolazi do krize sa bolovima u kostima i mišićima, groznicom, prolivom...
– Nažalost, bar polovina mladih koristi neko od opojnih sredstava. Da bi osoba počela normalno da funkcioniše, potrebno je dve i po do tri i po godine neuzimanja narkotika. Zato je izolacija najbolji lek – naglašava Zoran Mijailović.
U Centru za rehabilitaciju zavisnika u Banji Badanji kažu da je neophodno da se čitava društvena zajednica aktivno uključi u borbu protiv ovog najvećeg zla današnjice. Tvrde da je veliki problem i niska cena heroina na ulici (svega 1.000 dinara gram, ili 400 dinara takozvani kvoter), jer se „miksuje" sa svim i svačim. Apeluju zato da nadležni državni organi – policija, tužilaštvo i sudovi – budu beskompromisni u otkrivanju i sankcionisanju mreže dilera.
M. Mijušković
[objavljeno: 30/07/2008.]
