Izvor: Glas javnosti, 11.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izmileli iz daleke prošlosti
KIKINDA - Za razliku od nekih drugih delova Banata, u kikindskoj opštini nije bilo vampira. Ovim krajevima harale su severnobantske aveti o kojima su sa strahopoštovanjem govorili preci današnjih stanovnika ovog dela vojvođanske ravnice. Na osnovu mnogobrojnih priča, mitska stvorenja opisao je u svojoj knjizi „Dopisnica za sve adrese“ kikindski novinar i publicista Siniša Jakonić. Aveti poput Kukurćice, Tiodora ili Egede, Kikinđani su prvi put videli na nedavnoj manifestaciji „Noć >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << muzeja“. Ne želeći da oni ponovo padnu u zaborav, jedan od organizatora manifestacije „Noć muzeja“, istoričar Vladislav Vujin, dosetio se da nov dom mitska stvorenja nađu na zidovima kafića „Hipi in Lamborđini“ u centru Kikinde. Ideju su realizovala četvorica mladih strit-artista koji deluju pod imenom KAC.
- Braća Grim, Gete i Hans Kristijan Andersen govorili su da su srpske narodne umotvorine raznovrsne i maštovite. Vuk Karadžić, koji se bavio sakupljanjem narodnih umotvorina, nije ništa zapisao sa ovog terena, ali i dela Banata koji danas pripada Rumuniji, a gde su pre 150 godina Srbi bili većinski živalj. Za razliku od nas, mnogi drugi narodi su sačuvali priče o svojim čudnim bićima. U Norveškoj su kultni simboli mitološka bića trolovi, patuljci ili divovi. Norveška na prodaji raznih suvenira sa likovima trolova zarađuje godišnje na desetine miliona evra. Aveti koje potiču sa severa Banata su Popruta, Zentirci, đavo Đokica, Marjuca, Egeda, beli mačor, Tiodor i Škrnjacul-kaže Jakonić.
ZENTIRCI I ĐAVO ĐOKICA
Zentirci su zeleni ljudi koji žive po kukuruzištima i ostaloj letnjoj zelenoj vegetaciji. Zentircima se plaše salašarska deca. Ta bića hvataju i ljube usamljene seljanke i zalutale devojke. Đavo Đokica - čovek sićušnog rasta, ulazi u napuštene salašarske kuće, nekada i kroz ključaonice. Priča se da ga ljudi na samrti vide kako visi na zavesi ili stoji na ormaru.
VAMPIR MILOŠ
Postojanje najpoznatijeg banatskog vampira Miloša iz Radojeva kod Kikinde obelodanio je u svojoj knjizi o vampirizmu 1977. godine francuski autor Robert Ambelain kao autentičnu priču. Kada se major saniteta Jožef Faredi Tamarski, jula 1732. godine, obreo u Radojevu, naredio je da se iskopa Miloš koji je bio sahranjen 15 meseci ranije. Leš je izgledao potpuno netaknut. Oči su mu bile širom otvorene, a tanak mlaz krvi mu se polako slivao iz usta. Leš vampira je potom proboden kocem i preliven gašenim krečom. U Beču postoje dokumenti koji potvrđuju da je za smrt jedanaestoro seljana odgovoran vampir Miloš.
Prema njegovim rečima, Škrnjacul je poljski bauk koji ne zalazi u naselja. Plaši paore na njivama i jezivo pišti, a krije se po žbunju. Todorova subota, odnosno vreme od sumraka do zore, zapravo je vreme vrhovnog vampira Tiodora. Običaj Tiodorskog konjanika - jahača, u Srbiji se zadržao jedino u Mokrinu. Tiodor jaše na konju ulicama Mokrina napadajući devojke. LJudi se od njega brane vencima belog luka koje kače iznad vrata, zabijaju viljuške i noževe u ragastove.... Avet Popruta živi po tavanima, vrlo je plašljiv, a pokazuje sablasni lik samo u slučaju samoodbrane. Lice mu je belo sa velikim ustima, malim ušima, okicama i nosićem... Lice Marjuce, koja se noću vrzma oko Melinog groblja sa belim čaršavom preko glave i plaši okasnele prolaznike, niko nije video.
