Izvor: RTS, 27.Jul.2015, 09:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izmenama zakona protiv profesionalnih obarača tendera
Iz godine u godinu raste broj zahteva kojim ponuđači žele da obore konkurs za javne nabavke. Prošle godine je čak 65 odsto takvih zahteva bilo osnovano, podaci su Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Međutim, nije zanemarljiv procenat onih koji neosnovano pokušavaju da obore konkurs, zbog čega neke javne nabavke traju mesecima.
Nijedan tender ne bi mogao da bude oboren >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da je u potpunosti urađen u skladu sa zakonom, smatraju u organizaciji "Transparentnost Srbija". Tenderi, ocenjuju, najčešće propadaju zbog favorizovanja određenih ponuđača, lošeg planiranja potreba i formalnih nedostataka.
"Ne mogu se kriviti oni koji koriste priliku da obore tender zarad nekog svog poslovnog interesa, ovakvog ili onakvog, već treba onaj ko sprovodi postupak javne nabavke, dakle naručilac, da uradi sve što je do njega da bi taj tender bio ispravan", kaže Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija.
Javne nabavke se, osim u energetici, najviše osporavaju u zdravstvu gde od brzine njihovog sprovođenja može da zavisi i život pacijenta. Oko 10 odsto ponuđača koji ne prođu na tenderu Kliničkog centra Srbije pokušaju da ga obore. U toj ustanovi kažu da godišnje potrebe planiraju pravovremeno, mada je u zdravstvu nemoguće sve predvideti.
"Potrebe za nekim lekom osciliraju u toku godine, a neke komplikacije koje se događaju u bolesnim stanjima ne možemo predvideti, ne možemo sada u magacinima Kliničkog centra Srbije držati veliki broj rezervnih lekova, sredstva koje se koriste u medicini, jer to bi značajno opterećivalo budžet Kliničkog centra Srbije i to bi bilo jedno neracionalno trošenje sredstava", kaže direktor Kliničkog centra Srbije Miljko Ristić.
U javnosti se neretko pominju i takozvani profesionalni obarači tendera, koji osnivaju firmu samo za tu svrhu. Nadležna republička komisija istražuje da li je u nekoliko slučajeva bilo namernih zloupotreba od strane ponuđača. Često je, kažu, to nemoguće utvrditi. Takve ne treba kažnjavati, već ih zakonom u tome sprečiti.
"Prema važećem Zakonu, ukoliko se osporava konkursna dokumentacija iznos takse je 80.000 dinara bez obzira kolika je procenjena vrednost te javne nabavke. Postavlja se pitanje da li ponuđač koji za podnošenje zahteva uplati 80.000 dinara i time zaustavi nabavku koja vredi, recimo, preko milijardu dinara, preuzima adekvatan rizik na svojoj strani za slučaj da ne uspe sa osporavanjem te javne nabavke, a sa druge strane, šteta za naručioca može da bude velika", navodi se u saopštenju Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Da bi sistem javnih nabavki bio efikasniji, potrebno je i da Komisija brže odlučuje o osnovanosti zahteva ponuđača koji želi da obori tender. Prema sadašnjem Zakonu, taj rok je od 30 do 45 dana.
