Izvor: Blic, 23.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgubićemo još jednu godinu
Izgubićemo još jednu godinu
Koliko će još vremena proći dok Srbija ne dobije novu vladu, teško je reći, a postojeća tehnička vlada, koje je odavno izgubila poverenje privrede i stanovništva, verovatno će nastaviti sa dosadašnjom strategijom. Nažalost, ta strategija ima ozbiljnu 'konstrukcionu grešku' koja je već do sada proizvela teške posledice, i ako se ona bude i dalje dosledno sprovodila, dovešće do privrednog sloma kakav je doživela Argentina pre nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godina - kaže u razgovoru za 'Blic' profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Mlađen Kovačević.
Koliko su realni ekonomski pomaci pod novom vladom i u kom roku?
- Sve u svemu, ako se vlada i formira, proći će nekoliko meseci dok ona eventualno dođe do nekog prihvatljivog koncepta ekonomskog sistema i ekonomske politike. Zbog svega toga, prva polovina, a moguće i cela ova godina može biti izgubljena kada je u pitanju oživljavanje proizvodnje, smanjenje nezaposlenosti, rast životnog standarda. S druge strane, stanje i trendovi u privredi Srbije krajem 2003. godine su krajnje zabrinjavajući i s obzirom na aktuelno stanje, nema mnogo signala da će uskoro biti bolje. Dug države prema inostranstvu i starim štedišama iznosi oko 13 milijardi dolara. MMF je planirao da ove godine otplatimo preko 400 miliona dolara, a platili smo oko 150 miliona. Od 2006. godine, godišnja otplata će iznositi preko jedne milijarde dolara, a to je za nas ogroman iznos. Zato se bojim da ćemo, osim ukoliko izvoz jako ne poraste, pasti u dužničku krizu. Ne treba zaboraviti da nam je jasno poručeno da neće biti novih donatorskih konferencija, iako je Đelić obećavao još tri konferencije sa po 1,3 milijarde dolara pomoći i kredita. Prošlu godinu smo završili sa spoljnotrgovinskim deficitom od preko 4,5 milijardi dolara i svima je jasno da to ne može dugo tako da traje. Šta bi morali da budu prioriteti nove vlade u oblasti ekonomije?
- Eventualna nova vlada Srbije bi morala prihvatiti niz strategija i politika koje međusobno moraju biti usklađene. To su strategije dugoročnog privrednog razvoja, povećanje konkurentnosti privrede i izvoza, optimalni model dalje privatizacije, carinske i vancarinske zaštite privrede, strategija daljeg zaduživanja u inostranstvu, odnosno strategija razduživanja, strategija fiskalne politike, politika prilagođavanja privrede uslovima privređivanja Evropske unije, politika valutnog kursa, rad na privlačenju kvalitetnih direktnih stranih investicija, podsticanje preduzetništva, donošenje zakona o denacionalizaciji i strategija nadoknade za nacionalizovanu imovinu. Kakvi su realni izgledi da se to ostvari?
- Očito je da novu vladu čekaju ogromni poslovi. Strašan problem je što za koncipiranje i usvajanje tih strategija i politika treba vremena, a nagomilani problemi u privredi traže brza rešenja. Ako nova vlada bude formirana pre svega po osnovu partijske podobnosti, i ako bude radila samo po diktatu inostranstva - njeni rezultati u kreiranju reformi, privrednog sistema i ekonomske politike mogu biti čak i gori od rezultata postojeće vlade i ona će brzo nestati sa političke scene. To neće biti šteta, ali će u tom slučaju privredna aktivnost biti još niža, nezaposlenost još veća i životni standard stanovništva još niži. Stiče se utisak da lideri četiri stranke, odnosno koalicije, nisu svesni istorijske odgovornosti koja im je, sticajem okolnosti, poverena.
Katarina Preradović
