Izvor: Politika, 25.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgorelo 19.000 hektara šuma
Zbog klimatskih promena pojedine vrste drveća u Srbiji će potpuno nestati; jele će se pomeriti ka višoj nadmorskoj visini, a hrast će se premestiti u pojas koji sada nastanjuju bukove šume
U požarima koji su letos zahvatili pojedina područja u Srbiji izgorelo je oko 19.000 hektara šuma, livada i pašnjaka. Samo u Deliblatskoj peščari, zaštićenom prirodnom rezervatu, vatra je progutala 546 hektara uglavnom belog i crnog bora. Šteta od požara je procenjena na 759 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << miliona dinara. Šume koje su izgorele bile su stare od pet do 120 godina, a toliko je otprilike potrebno i da se vrate u pređašnje stanje. Kako kaže Milan Medarević, profesor Šumarskog fakulteta, šume Srbije su sve više ugrožene gubarima, bubicama, olujama, nekontrolisanom sečom drveta, ali i klimatskim promenama. Direktno će ih ugroziti suša, tako da će pojedine vrste drveća potpuno nestati. Procena je da će se u 50 narednih godina povećati temperature u proseku od tri do pet stepeni i da će se smanjiti količina padavina za 20 do 40 odsto, što ukazuje na promenu sadašnjih granica prirodnih staništa pojedinih drveća. Pretpostavlja se da će se jele pomeriti ka višoj nadmorskoj visini. Hrast kitnjak i ostale vrste hrastova će se premestiti u pojas koji sada nastanjuju bukove šume. Procena je da će doći i do sušenja nekih vrsta drveća, posebno u pojasu reka, gde su staništa mekih lišćara.
Po rečima ovog profesora, na šume negativan uticaj ima i sniženje nivoa podzemnih voda u pojasu reka pored Save i Dunava. Radom reni bunara, koji su glavni snabdevači vodom, objektivno se smanjuje nivo podzemnih voda u šumskim eko-sistemima, posebno u Sremu, i to znatno utiče na promenu ekoloških uslova u kojima su se te šume navikavale da žive stotinama i hiljadama godina unazad. I sad imamo pojavu spontanog sušenja.
Sve češće su i pojave orkanskih vetrova. Kako podseća naš sagovornik, orkanski vetar je pre nekoliko godina na području Gornjeg Srema ostavio pravu pustoš.
Šume su prethodnih godina napadali gubari i bubice koji su, naročito, uništavali hrastovu šumu. Zahvaljujući masovnoj akciji, koja je završena prošle godine, uništeni su gubari kojih je najviše bilo na području centralne Srbije. To je područje gde ima mnogo hrasta kitnjaka.
Prema zvaničnim podacima, šume Srbije se prostiru na površini od dva miliona i 350 000 hektara. Od toga je u državnom vlasništvu 50 odsto, a u privatnom oko 49 odsto. Procenjena šumovitost Srbije je negde oko 30 odsto, što je znatno u odnosu na okruženje, ali je nedovoljno u odnosu na potrebe koje imamo u Srbiji (oko 40 odsto).
Što se tiče starosne strukture naših šuma, ona je nepovoljna – prosečna starost je od 60 do 80 godina.
"Ono što je vredno u našim šumama jeste biodiverzitet, jer, za razliku od centralne Evrope, mi u našim šumama imamo evidentirano oko 80 vrsta drveća. Najčešća je bukva i njeno učešće se kreće i do 60 odsto, potom hrast, ima ih od osam do deset vrsta i oni učestvuju u ukupnom fondu negde sa oko 20 odsto. Četinarima se može pripisati nekih 10 odsto", ističe Medarević.
Oko 38 vrsta drveća u našim šumama pripada retkim, endemičkim vrstama. Najpoznatije su monika i molika, Pančićeva omorika, planinski i gorski javor, zatim svi plemeniti lišćari i planinski vres, voćkarice, domaći orah, divlja trešnja, divlja kruška, divlja jabuka, oskoruša, brekinja, jarebika, a vrlo značajno mesto zauzimaju neki lišćari u eko-sistemu uz obale reka čiji su tipični predstavnici vrbe i topole.
Kako podseća ovaj profesor, šumovitost se povećava idući od severa ka jugu. Vojvodina ima šumovitost koja je procenjena na šest do sedam odsto, a trebalo bi da bude između 11 do 14. Šume Vojvodine zauzimaju oko 170.000 hektara, a zbog klimatskih promena i zaštite obradivog zemljišta trebalo bi da ih bude dvostruko više. U Vojvodini ima gradskih sredina koje nemaju ni jedan procenat šumovitosti, kao neki gradovi u Banatu, poput Kikinde. To su sredine u kojima svako drvo zlata vredi. U centralnoj Srbiji šumovitost se kreće od 20, negde i do 50, pa čak i 60 odsto, kako gde. Ima nekoliko područja, koja su naročito šumovita – to je istočna Srbija koja obuhvata zaječarski i borski region.
Postoje područja u Srbiji gde postoji oko 200.000 bukovih šuma i nešto hrastovih šuma. Pri tom je posebno vredno đerdapsko područje, potom područje Golije koje ima negde oko 100.000 hektara šuma. Vrlo vredni lokaliteti su Tara, Kopaonik Zlatar i Jastrebac.
Nada Kovačević
--------------------------------------------------------------------------
Do 2050. godine 100.000 hektara šuma
Javno preduzeće "Srbijašume" je krenulo u ambiciozan plan da do 2050. godine, u okviru državnog sektora, pošumi novih 100.000 hektara šuma i tako šumovitost Srbije podignu na optimalnih 41 odsto. Zajedno sa Upravom za šume i resornim ministarstvom, iz sredstava NIP-a investirali su milion evra u savremeni semenski centar, koji će biti, ne samo rasadnik sadnog materijala, nego i stručnjaka i šumarskih inženjera, rekli su u ovom preduzeću.
--------------------------------------------------------------------------
Šumadija zadržala samo ime
U zapisima evropskih putopisaca ostalo je zabeleženo da su od Beograda do Niša jahali na konju i – sve kroz šumu. Za današnje putopisce ostao je samo naziv – Šumadija.
--------------------------------------------------------------------------
Jele stare 450 godina
Na Goču jele vegetiraju više od 450 godina. Postoje i smrče koje imaju više od 300 godina. U okolini Smederevske Palanke ima hrastova sa preko 300 godina starosti i ni jedno stablo nije tanje od jednog metra. U okolini Beograda, u Košutnjaku ima stabala starosti od 150 do 200 godina u rezervatu kod Mihajlove česme.
[objavljeno: 25.08.2007.]
