Izvor: B92, 26.Avg.2011, 22:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izbeglima isekli struju u barakama

Beograd -- Porodicama koje žive u neformalnom kolektivnom centru za izbeglice u Resniku pre tri dana je, zbog neplaćenog računa, isključena struja.

Te barake bivših, propalih građevinskih firmi i dan-danas su dom stotinama porodica koje nisu imale kud.

Tri dana bez struje na temperaturi preko 38 stepeni teško se podnose. Još teže kada ceo život može da stane u jednu sobu.

Kolektivnom centru u Resniku u kom živi preko 50 porodica, među njima i šezdesetak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mališana, zbog neisplaćenog duga koji se meri u milionima dinara isključena je struja.

Radničke barake pripadaju građevinskim preduzećima, a jedan strujomer očitavu struju za sve raseljene porodice iz Peći, Gnjilana i Istoka koje su se tu pre deset godina uselile i do danas tu i ostale. Dug je ogroman a situacija neizdrživa.

"Pravi se azil za pse, nismo protiv. Neka i nama naprave smeštaj. Romi imaju prava na kamp kućice ili šta su im već napravili. Mi ovde nemamo nikakvo pravo. To je bogu za plakati. Evo starica bolesna, neće niko glavu da okrene da je primi u bolnicu, dece male. Snalazimo se za život", kaže Jelica Perović.

"Mi smo vredan narod. Trudićemo se, ali da i oni da uskoče da nam pomognu da napravimo neki korak i za nas i za našu državu. Jer može da se reši. Za 24 sata može da se reši naše pitanje", kaže Stojanka Pitulić.

"Opština valjda, naša vlast. Ne mogu stranci uvek da rešavaju. Stranci su uvek i kada su dolazili, mi smo njima zahvalni, oni su uvek govorili kako mi živimo pored naše vlasti u ovako lošpim uslovima", dodaje Stojanka.

Formalno-pravno za neformalne kolektivne centre u državi niko nije nadležan. Rešenje problema u Komesarijatu za izbeglice vide u organozovanom raseljavanju i definitivnom zatvranju kolektivnih cenatar bila ona forlmanla ili neformalna.

"Sada se radi da se nekako pusti struja i da se nađe tehnički način da se od sada struja plaća i da dug ne raste. To sve zavisi od Elektrodistribucije. Danas više 'džabe ručka' nigde nema. Struja mora da se plaća, ali jednom gradu kao što je Beograd ne treba 23 kolektivna centra, problem ćemo zajedno 'napasti' i komesarijat i Grad Beograd", kaže Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za prihvat, zbrinjavanje, readmisiju i trajna rešenja.

U Komesarijatu za izbeglice kažu da će pre pronalaženja trajnog rešenja prvo morati da utvrde tačan broj ljudi koji žive u jednom od beogradskih neformalnih kolektivnih cenatara, da utvrde njihovo imovinsko stanje, vrstu i visinu primanja kojima raspolažu pa onda da odrede i vrstu pomoći.

Pre petnaest godina u Srbiji je bilo 600 kolektivnih centara u kojima je živelo 50.000 ljudi. Njihov osnivač Komesarijat za izbeglice od 2003. radi na njihovom zatvranju. ostala su još 52 formalna kolektivna centra sa 3.500 stanovnika. Neformalnih centara u kojima žive izbegli i interno raseljeni u Srbiji ima preko 20.

Nastavak na B92...