Izvor: Politika, 29.Avg.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izbeglice izbegavaju sela

Problem stambenog zbrinjavanja prognanih i raseljenih može da se reši, ili makar ubrza kada bi država kupila jeftina seoska domaćinstva širom Srbije

Komesarijat za izbeglice stambeno zbrinjava pet izbegličkih ili raseljenih porodica dnevno, ali tim tempom, izbegličko pitanje u Srbiji rešiće se tek za 20 godina.

Iako bi problem stambenog zbrinjavanja izbeglica i raseljenih mogao da se reši, ili makar značajno ubrza, kada bi država kupila jeftina seoska domaćinstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << širom Srbije, pomoćnik komesara za prihvat, zbrinjavanje, readmisiju i trajna rešenja Ivan Gerginov tvrdi da je problem u činjenici da u tim selima ili kućama izbeglice i raseljena lica – uglavnom neće da žive.

„Svako ima svoj lični razlog da ne ide u ta sela. Ruku na srce, da je bilo tamo lepo živeti, takve kuće i domaćinstva ne bi ostala napuštena i zapuštena”, ističe Gerginov.

Nekretnine širom Srbije u poslednje vreme nude se po veoma povoljnim cenama, tako da se kompletno domaćinstvo s kućom, pomoćnim objektima i pet-šest hektara zemlje prodaju od 5.000 do 8.000 evra. Tako, prema pisanju medija, kuća u banatskom selu Padej, udaljenom dvadesetak kilometara od Kikinde, koje ima i prodavnicu, i osnovnu školu, i pravoslavnu i mađarsku crkvu, nudi se za samo 1.900 evra.

Međutim, Gerginov naglašava da izbegla i raseljena lica sama pronalaze i traže takva domaćinstva. Tek kada se odluče za kupovinu, sa njima na lokaciju odlaze i građevinski inženjeri, pravnici i socijalni radnici, koji analiziraju stanje objekta i mogućnosti da se te porodice integrišu u lokalnu sredinu.

„Gleda se da li su blizu škola ili doma zdravlja – u zavisnosti od toga da li u izbegličkoj porodici ima dece ili starih”, napominje Gerginov.

Od 2008. godine, komesarijat je na taj način raselio skoro 1.000 porodica, upravo u seoskim domaćinstvima po celoj Srbiji. Naš sagovornik potencira činjenicu da ljudi sami pronalaze sebi domove gde bi želeli da žive, a komesarijat potom uplaćuje oko 7.000 evra na račun prodavca i još 1.500 evra za obnovu kuće.

„To su uglavnom kuće koje su bile prazne posle smrti nekog starca, pa su zapuštene. Zato im komesarijat i daje dodatnih 1.500 evra, za popravke koje su neophodne, da bi se porodice nekako smestile”, ukazuje pomoćnik komesara.

On pojašnjava da ni komesarijat, kao ni ostali partneri u zbrinjavanju izbeglih i raseljenih lica, ne pronalaze jeftine kuće i domaćinstva, koja potom nude kao moguće rešavanje stambenog pitanja.

Na naše pitanje, zašto komesarijat to ne čini, Gerginov odgovara „da bi takav princip podsećao na pravljenje kolhoza za izbeglice”.

Dve decenije posle početka građanskih ratova u SFRJ i prvih velikih talasa prinudnog iseljavanja, danas je Srbija i zvanično zemlja sa najvećim brojem izbeglih i interno raseljenih lica u Evropi. Prema popisu koji se sproveden 1996. godine, u našoj zemlji bilo je zvanično 610.000 izbeglica. Međutim, taj broj se ni do danas nije smanjio, s obzirom na to da je u međuvremenu pridodato više od 210.000 raseljenih sa Kosova i Metohije.

----------------------------------------------

Zbrinjavanje 16.000 porodica

– Očekujemo da ćemo na predstojećoj regionalnoj donatorskoj konferenciji dobiti oko 300 miliona evra nepovratnih sredstava u narednih pet godina namenjenih stambenom zbrinjavanju izbeglih i raseljenih lica – napominje Gerginov, očekujući da će se konferencija održati najverovatnije početkom naredne godine, uz učešće EU, SAD, kao i drugih zemalja donatora iz celog sveta.

Uzevši u obzir učešće države Srbije i lokalnih samouprava, donatorska konferencija će biti teška ukupno 360 miliona evra i njome će se stambeno zbrinuti 16.000 porodica.

– Nekima ćemo kupiti građevinski materijal, nekima dižemo montažne kuće. Nekima otkupljujemo seoska domaćinstva, nekima omogućujemo socijalna stanovanja u zaštićenim uslovima – kaže Gerginov.

A. Apostolovski

objavljeno: 30.08.2011.

Nastavak na Politika...