Izvor: Blic, 03.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbeglice hoće kući
Izbeglice hoće kući
BEOGRAD, ZAGREB Kancelarije Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice u Beogradu i Zagrebu saopštile su ovih dana da je Vlada Hrvatske pojednostavila proceduru i izmenila uslove za povratak izbeglih Srba time što je rok za rešavanje izbegličkih zahteva skraćen sa 60 na 30 dana i što se sada mogu vratiti i oni čija je imovina oštećena ili zauzeta, što do sada nije bio slučaj. Njima će, kako se navodi, biti ponuđen privremeni smeštaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji obezbeđuje Vlada Hrvatske.
Vest da je beogradska kancelarija UNHCR već počela slanje 10.000 telegrama izbeglim Srbima koji žele da se vrate u Hrvatsku dobila je veliki publicitet u hrvatskim medijima, a Ana-Marija Radić, portparol Uprave za prognanike, povratnike i izbeglice Ministarstva za javne radove, obnovu i građevinarstvo Hrvatske, kaže za 'Blic' da je ova najnovija kampanja za povratak izbeglica započeta na podsticaj Vlade Hrvatske, a u želji da 'pitanje povratka prestane biti političko pitanje, već jednostavno tehničko pitanje vezano za osiguravanje privremenog smeštaja, obnove i alternativnog smeštaja u čemu Vlada Hrvatske traži jaču potporu međunarodne zajednice'.
Prema njenim rečima, Upravi za prognana lica do sada je preko UNHCR zahteve za povratak podnelo ukupno 24.000 izbeglih i proteranih Srba koji privremeno borave u Jugoslaviji i BiH, a kojima je odobren povratak. Od toga broja do sada se nije vratilo njih 10.000 i to je onih 10.000 kojima je UNHCR počeo da šalje telegrame.
Kada je reč o izbeglicama čija je imovina oštećena ili u njihovim kućama i stanovima žive drugi ljudi, Maki Šinohara, portparol beogradske kancelarije UNHCR, kaže da će ovim izbeglicama biti ponuđen privremeni smeštaj u izbegličkim naseljima. To su uglavnom državni objekti, a za neke od njih Šinohara je diplomatskim rečnikom objasnila da 'nisu u dobrom stanju'.
S obzirom na to da je veliki broj srpskih kuća u Hrvatskoj oštećen ili uništen, a da su u većini 'preživelih' srpskih kuća smešteni Hrvati iz Bosne i Hercegovine, privremeni smeštaj u izbegličkim centrima bio bi izvestan za veliki broj Srba povratnika. O povratku u kolektivne centre Mile Dakić, predsednik Udruženja za pomoć izbeglicama i prognanicima iz Hrvatske, za 'Blic' kaže:
Nećemo u kolektivne centre! Svaka izbeglica radije će otići na zgarište svoje kuće da sam tu nešto podiže, nego da opet ide u kolektivni centar. Uostalom, u Hrvatskoj ima dosta međunarodnih humanitarnih organizacija iz Italije, Japana i Norveške koji pomažu u popravci oštećenih ili uništenih objekata. Ljudima je dosta kolektivnih centara, jer se njihov život u takvim naseljima sveo na čekanje doručka, ručka i večere, ako ih uopšte ima, i veliki broj tih ljudi, naročito starijih, dugogodišnjim boravkom u kolektivnim centrima i nebavljenjem ničim postaje nesposoban za život. S druge strane, postoji opasnost da se taj eventualni boravak u novom kolektivnom centru opet oduži, pa prihvatanje takve mogućnosti ne bi bilo rešenje za izbeglice.
Dakić, takođe, upozorava da se već nekoliko godina stalno govori da je ta godina 'godina povratka izbeglica', a da i pored toga i stalnog deklarativnog izjašnjavanja za povratak izbeglice nikako da se vrate. U prilog ovome ide i činjenica da se prema podacima UNHCR-a u Hrvatsku do sada vratilo tek nešto više od 10.000 Srba, a u prvoj polovini ove godine, u kojoj se o povratku najglasnije priča, samo 2.200. M.Babić R.Marković
