Izvor: RTS, 04.Mar.2019, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz zime u proleće, ima li razloga za strah
Doktor Vladan Vukčević sa Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije kaže za RTS da ne očekuje da sa porastom temperature bude povećan broj pacijenata. Ističe da su nagli padovi temperature opasniji, kao i da stariji ljudi treba da budu posebno oprezni.
Danas meteorolozi najavljuju prolećnih 20 stepeni, a doktor Vladan Vukčević kaže da takvo vreme više prija.
"Ovih dana se vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << popravlja pa mi sada ne očekujemo da sa ovim porastom temeprature bude povećan broj bolesnika koji pate od akutne forme kardio-vaskularnih bolesti, jer obično akutne forme kardio-vaskularnih bolesti povećavaju svoju učestalost u periodima godine kada dolazi do naglih padova temeperature", dodaje Vukčević.
Objasnio je da na temperaturne razlike tokom noći i dana najviše reaguju stariji ljudi.
"Nažalost, primećeno je da nagli padovi temeprature malo više povećavaju mortalitet, kada dođe do naglog pada u toplim danima nego kada dođe naglog pada u hladnim danima. Tako da su sa te strane ovi dani kada počinje toplo vreme malo opasniji i postoji mogućnost, za razliku od letenjih meseci, za nagle padove temperature na niske vrednosti, ispod pet stepeni", kaže Vukčević.
Ukazao je da se za sutra savetuje dodatni operez kardio-vaskularnim bolensicima, jer se očekuje pad temperature.
Savet kada se prelazi iz zime u proleće, dodaje doktor, je da se izbegavaju izlasci kada su nagli padovi temperature i kada je jako hladno vreme i bez naglog pojačanog fizičkog napora.
Naveo je da danas na Klinici za kardiologiju imaju redovan program i ni po čemu se ne razlikuje od ostalih dana.
"Te nagle promene temperatura povećavaju učestalost pojave srčanog udara za negde jedan do pet odsto", tvrdi Vukčević.
Upozorovajući bol u grudima
Podsetio je da kada je reč o srčanom udaru znaci upozorenja su – bol u vidu stezanja u grudima koji ne mora razdirući.
"Naši ljudi misle da bol mora da bude razdirući da bi bio infarkt, ali ne mora. Svaki bol u sredogruđu, posebno u predelu grudne kosti koji se širi ka ramenima i vratu budi sumnju na akutno događanje, posebno bolovi koji se javljaju u miru i bolovi koji ne prolaze posle nekih dvadesetak minuta do pola sata", objansio je doktor.
Naglasio je da se građani koji posumnjaju na srčani udar javljaju dipečeru hitne pomoći i da on raspoređuje gde će pacijent biti najbrže zbrinut.
"On usmerava vozila hitne pomoći u najbližu slobodnu salu", kaže Vukčević.
Dodao je da imaju dovoljno materijala za lečenje kada je reč o akutnom srčanom udaru i objasnio je da su promenjene neke smernice lečenja.
"Promenjene su neke smernice za revaskularizaciju u nekim segmentima, promenjeni su neki principi lečenja povišenog krvnog pritiska, značajno je pooštren kriterijum za obaranje holesterola – bolesnici koji imaju kardio-vaskularne bolesti treba da drže loš holesterol na nivou ispod 1,8, a ukupan holesterol ispod 4,5", kaže Vukčević i dodaje da su se pojavili novi lekovi.
Srbija je i dalje u vrhu i po broju obolevanja i po broju umiranja od kardio-vaskularnih bolesti, ali doktor kaže da se ta loša situacija popravlja iz godine u godinu.
"Učestalost kardio-vaskularnih bolesti u ukupnom mortalitetu se smanjuje. Ima još mnogo posla, ali ipak ima napretka", zaključio je Vukčević.
.jpg)
