Izvor: S media, 05.Sep.2011, 22:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz straha štite svoje zlostavljače
Prema Porodičnom zakonu i Krivičnom zakoniku nasilje nad starima je krivično delo, ali institucije mogu da reaguju tek kada ga neko prijavi. Ipak, nasilje se najčešće prećuti.
Porodično nasilje nad starijim osobama, najčešće roditeljima obavijeno je ćutanjem, ali to ne znači da nije prisutno u našem društvu. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, u svetu je dva do deset odsto starih ljudi izloženo zlostavljanju unutar porodice, a smatra se da >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je slična situacija i u Srbiji, a da se opasnost od nasilja ili zlostavljanja povećava ukoliko je osoba bolesna, nepokretna, dementna ili slabijeg materijalnog stanja, zbog čega je zavisna od ostalih članova porodice.
I stari trpe zlostavljanje
Kriza tera stare na ulicu
Beograd: Napao staricu u liftu! (VIDEO)
Prema istraživanjima, najčešći oblici nasilja nad starima su psihičko, odnosno verbalno zlostavljanje koje se ispoljava kroz pretnje da će ih tući, pretnje da će ih napustiti i ostaviti same, namerno zastrašivanje, laganje, ruganje i nazivanje pogrdnim imenima. Sledi finansijsko zlostavljanje koje uključuje krađu imovine starije osobe ili penzije, prodaju njihovih kuća ili vlasništva bez njihovog pristanka, zloupotrebu punomoći, kao i menjanje testamenta pod pritiskom. Neretko se zlostavljači opredeljuju i za fizičko zlostavljanje.
Nada Satarić, predsednica nevladine organizacije „Amiti“, kaže za Danas da je u našoj zemlji oko pet odsto starijih osoba izloženo nasilju, mada se pretpostavlja da je taj broj znatno veći, jer stari često prećutkuju zlostavljanje iz razloga što su vinovnici nasilja upravo najbliži članovi porodice, kao što su deca, unuci, snaje i zetovi.
- Neretki su slučajevi da članovi porodice svoje frustracije ispoljavaju na onima kojima je najteže da se brane i koji su najranjiviji, a to su najstariji. Prema podacima Centara za socijalni rad, svake godine se za pomoć obrati sve veći broj starih koji se suočavaju sa nasiljem. Tako je u 2010. centrima za socijalni rad prijavljeno oko 1.500 slučajeva nasilja nad najstarijim članovima porodice, ukazuje Satarićeva. Ona dodaje da su nasilju najčešće izložene osobe starije od 75 godina, ali i bolesne osobe ili slabijeg materijalnog stanja.
Sagovornica Danasa naglašava da je i prema Porodičnom zakonu i prema Krivičnom zakoniku nasilje nad starima označeno kao krivično delo, ali da institucije mogu da reaguju tek kada se nasilje prijavi.
- Lekari, radnici centara za socijalni rad ili komšije i prijatelji imaju veliku ulogu u smanjenu nasilja. Lekari mogu da utvrde da li su povrede nastale udarcima tupim predmetom, da li su one izazvane namerno ili slučajno, i njihova je obaveza da to prijave nadležnima. Često se dešava da se za slučaj nasilja sazna tek posle smrti i tada je kasno da se kaže „trebalo je prijaviti“, napominje Satarićeva.
(Danas)
