Izvor: RTS, 04.Mar.2015, 21:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Iz školske klupe spremniji za posao?

Veća povezanost obrazovanja i privrede, ključ je dualnog sistema čije se uvođenje najavljuje i u školama u Srbiji, verovatno od iduće godine. Takav sistem dao je značajne rezultate u zemljama Evrope, ali i Azije. U Srbiji je tek u začetku i primenjuje se u sedam stručnih škola.
Nezadovoljstvo poslodavaca zbog nepripremljenosti novih kadrova za praktičan rad koje traje već decenijama mogao bi da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << reši dualni sistem obrazovanja, koje podrazumeva učenje u školi i na radnom mestu. U Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Holandiji već je uveliko prisutan.

"Deca provode nekada tri, četiri dana na radnom mestu, imaju ugovor i o radu sa određenom firmom i kroz rad stiču neke važne veštine za njihov posao. Ono što je za nas zanimljivo, smatra se da taj sistem dovodi do toga da se smanji nezaposlenost, što je kod nas veliki problem", kaže Aleksandar Baucel sa Instituta za psihologiju.
U Politehničkoj školi u Kragujevcu, zahvaljujući podršci nemačkog GIZ-a, uveden je profil bravar zavarivač, a učenici će imati intenzivnu praksu i u preduzećima gde će se i zaposliti.
"Upisao sam ovaj smer zato što sam želeo da se zaposlim, nude siguran posao. Učimo iz knjige i učimo na praksi, sve zajedno", kažu učenici.
Učenici ove škole imaće i preko letnjeg raspusta obuku kroz rad koji će biti plaćen.
"Svaka simulacija koju mi možemo da izvedemo u radioničkom prostoru je dobra, ali sigurno je mnogo bolje da učenici svoje znanje i veštine stiču i pogonima renomiranih firmi u okruženju i koji će sutra da im bude sigurno radno mesto", kaže Siniša Kojić, direktor Politehničke škole u Kragujevcu.
Za dualni model obrazovanja u Srbiji potrebne su i ozbiljnije škole i ozbiljnije kompanije, tvrdi ministar provete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić.
"Nama su potrebne veoma odgovorne kompanije koje planiraju dugoročno da rade u određenom mestu da bi zaista uložile u proizvodnju budućih kadrova koje će imati za četiri pet godina i koje će potom zaposliti", kaže Verbić.
Stručnjaci ukazuju i na loše strane dualnog sistema obrazovanja, koje su, istina, manje od koristi koje društvo ima.
"Cena koja se plaća u ovim zemljama je velika nepravednost u obrazovanju. Postoje velike razlike između dece pogotovu koja pripadaju različitim slojevima. Druga stvar je da se tu žrtvuju neke opšte kompetencije, jer ipak ti mladi ljudi, pored toga što treba da se zaposle, treba da budu i građani u nekom društvu", kaže Braucel.
S obzirom na specifičnost privrede, kopiranje modela iz neke evropske zemlje je nemoguće, ali je dragoceno ukazivanje na zamke koje ne bi trebalo da ponovimo.

Nastavak na RTS...