Izvor: Politika, 07.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz Toronta kod bake na Voždovac
Još kao dete provodio je vikende u Pekingu i Singapuru, ponedeljkom ujutro se vraćao i žurio da ne zakasni u osnovnu školu "Bora Stanković" na Banjici.
Sa deset godina otišao je u Toronto. Dušan Milošević sada ima 23 godine i ponovo živi u Beogradu, u bakinom stanu na Voždovcu, a roditelji, takođe povratnici iz Kanade, odabrali su mirnije mesto na Avali.
Dušan sada volontira u Ministarstvu za dijasporu i uključen je u projekte ovog ministarstva koji treba da poboljšaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komunikaciju i saradnju matice i Srba raseljenih po kontinentima.
Razgovarali smo sa njim kada je pošao na beogradski Fakultet političkih nauka da nostrifikuje diplomu sa Univerziteta u Torontu. Žali se na komplikovane propise u Srbiji: za nostrifikaciju mu je potrebno "brdo" papira, fotokopije dokumenata u tri verzije i oko trista evra. Te formalnosti će potrajati još dva meseca, a do tada neće moći da računa na stalan posao u Beogradu. Planira i da nastavi školovanje, jer je u Torontu završio osnovne studije političkih nauka, a u Beogradu će polagati master i pripremati doktorsku tezu u vezi sa tranzicijom u Srbiji koju je izučavao i u Kanadi.
– Kao što dobri poznavaoci studija mašinstva kažu da za buduće inženjere nema bolje laboratorije od one na fakultetu u Masačusetsu, tako i za izučavanje tranzicije nema bolje laboratorije od Srbije –kaže Dušan Milošević.
Njegov život bio je ispunjen putovanjima. Otac Zoran bio je kontrolor letenja, a majka Milica Vacić-Milošević, slikarka, radila je kao stjuardesa u Jatu. To im je omogućavalo besplatna porodična putovanja čak i na Daleki istok, a onda su, preseljenjem u Kanadu 1994. godine, odlučili da žive u Torontu. Otac je prvo išao na doškolovavanje da bi u Kanadi radio kao kontrolor letenja, ali je kanadska kompanija privatizovana, pa je promenio posao i postao kamiondžija na dugim distancama po putevima Severne Amerike.
Dušan kaže da je i on često znao da sa ocem sedne u kamion i da putuje kroz Kanadu i SAD, od Istočne do Zapadne obale. Seća se opasnih delova američkih gradova kroz koje su prolazili, južnog dela Čikaga gde su im savetovali da ne staju na semaforima jer će im obiti kola ili ih izbaciti napolje.
– U Majamiju policajac nam je rekao da ne izlazimo iz kabine jer će nam biti ugrožena bezbednost. "Ako vas udare kolima samo nastavite dalje, osiguranje će vam pokriti troškove", govorio nam je policajac.
Prolazio je i kroz nedirnute predele Vajominga, Nebraske, Kolorada, ulazio u Nevadu, preko Arizone do Los Anđelesa, zatim se opet preko Arizone vraćao prema istoku kroz Novi Meksiko, Misuri, Arkanzas...
– U severnim državama – Vajomingu, Ajovi, Kanzasu – možete kilometrima da se vozite, a da vidite samo šumovite predele i horizont. Sećam se i prolazaka kroz Floridu, ova južna država puna je močvara i kanala pa kad prolazite njenim putevima možete u neposrednoj blizini ugledati krokodile.
Beograd posle svega?
– Beograd je jedan veliki šok. Prvo mi je neobično što svuda oko sebe ne vidim nijednu osobu koja je druge rase osim bele. Beograd je izrastao u metropolu istočne Evrope i svaki dan kada polazim na posao krenem 15 minuta ranije da bih prošetao Knez-Mihailovom. Šetam onako, očaran, koliko je, ipak, i ovde sve razvijeno, koliko ima dobre arhitekture, reklama, bilborda, ali i kako su ljudi obučeni, kako se ponašaju. Ma, super je!
Dušan je zadovoljan što je dobio priliku da volontira u ministarstvu koje ima veze sa svetom i sa Srbima u rasejanju, jer se nada da će opet moći da putuje. Mnogo toga je prošao i video, ali mnogo toga još ima da se vidi i obiđe. Najveća želja mu je da poseti London i Pariz, jer su to dva grada koja još nije posetio.
Naučio je od zapadne kulture da je važno u životu biti ambiciozan i imati san koji želiš da ostvariš. Tamo, kaže, i siromasi koji žive na ulici sanjaju da postanu milioneri. To jeste i deo propagande društvenog sistema, ali pogrešno je misliti da je puka propaganda –društvo, zaista, i takvima daje šansu.
Kao osamnaestogodišnjaku najveći san mu je bio da zaigra tako dobro hokej koji je trenirao da uđe u prvi tim ruskog trenera Sergeja Fedorova, već je pre toga bio predsednik škole i jedan od najboljih matematičara Toronta. Sada mu je san da jednog dana bude premijer Srbije.
– Želim da napredujem u Srbiji, da dam sve od sebe i da vidim šta mogu da postignem ako dam sve od sebe – kaže Dušan Milošević.
[objavljeno: ]
