Izvor: Glas javnosti, 26.Avg.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivanova korita
Na praznik Preobraženja gospodnjeg na Ivanovim koritima ispod oskrnavljenog Lovćena, a u neposrednoj blizini deponovanog kamena od srušene Lovćenske crkve, odigrao se događaj kakav samo može da osmisli crnogorska policija.
Inače, crkva Preobraženja gospodnjeg na Ivanovim koritima je metoh Cetinjskog manastira. Svake godine na Pavlovdan i Preobraženje iguman Cetinjskog manastira i sveštenstvo služe svete liturgije, a parohije organizuju dečje izlete.
Crnogorska policija >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << se ove godine odvažila da dovođenjem tobožnjih „crnogorskih sveštenika“ pomuti i duhovnu i detinju radost. Najpre su bez ikakvog rešenja „dvema crkvama“, kako oni to kroz podmetanje preko medija prikazuju, zabranili bogosluženje u hramu. Kada su naši sveštenici, rešeni da proslave praznik onako kako priliči i kako se slavilo vekovima, započeli pripreme da službu božju odsluže ispred hrama - usledilo je novo naređenje „odozgo“. Policija se na polovini liturgije povukla sa crkvenih vrata praznog hrama i sveštenike, vernike i decu pustila da uđu unutra. U međuvremenu, takozvanu CPC su netačno obavestili da je postignut „istorijski dogovor“, tj. da će naše sveštenstvo u crkvi biti do 10, a oni od 10 sati pre podne!
Nešto posle 10 sati, tj. u vreme koje su dogovorili sa policijom, naišla je grupa od tridesetak tipova koji verovatno nikada nisu ni ušli u crkvu vodeći sa sobom Miraša Dedeića. I onda je nastala prava policijska drama. Dedeićevi pratioci su započeli sa vikanjem, psovanjem srpskih majki, guranjem, mlataranjem rukama, šutiranjem i, naravno, gađanjem kamenicama. Kamenicama su, čak, pogodili i načelnika cetinjske ispostave policije u kojoj je, inače, i registrovana nevladina organizacija tzv. CPC. Najaktivniji su bili jedan osamdesetogodišnjak sa kocem u rukama (predstavio se da je iz „SUBNOR-a crnogorske opcije“) i jedna muška osoba u crvenoj majici za koju se saznalo da je mesar koji suši njeguške pršute i koji je razvio biznis u toj „mrskoj“ Srbiji (na Ivanova korita je stigao džipom beogradske registracije).
Grupica žrtvovanih policajaca se kao „kolateralna šteta visokorizičnog skupa“ borila da zaštiti decu i sveštenstvo, ali sa više nego skromnim učinkom. Deca su, dok je drama trajala, bila u crkvi i pevala duhovne pesme, a kada su izašla ispred crkve i videla te ostrašćene tipove plakala su i vrištala. NJihov veroučitelj Snežana Popović je pokušavala i da ih smiri i da ih zaštiti.
Pravi i željeni efekti policijske režije su nastupili tek u popodnevnim časovima. Mediji su javnost informisali da je „policija sprečila sukob vernika dve crkve i da su akcijom policije sprečene teže posledice“.
Pitam se da li je moguć ravnopravan sukob maloletne dece i njeguških mesara i kobasičara uz pojačanje pripadnicima „SUBNOR-a crnogorske opcije“. Da li je moguća tuča u situaciji kada maloletna deca drže sveće u rukama, a ostrašćenici kočeve i kamenje?
Dedeićevi vodiči su sveštenstvu i deci su pred prisutnom policijom uputili hiljade najružnijih psovki. Doduše, ni grupa žrtvovanih policajaca, naravno radi efekta i simuliranja objektivnosti, nije ostala pošteđena od psovanja, guranja i kamenica.
Vrhunac medijske podvale viđen je u plasiranoj dezinformaciji da smo se navodno sa raspopima „dogovorili o vremenu bogosluženja“ što, naravno, nije ni tačno ni moguće.
Zamislite grupu policijsko-dedeićevskih jurišnika kako bez osećaja stida motkama i kamenicama izgone decu i sveštenstvo sa molitve iz hrama i to na praznik kada se Hristos preobrazio na Tavoru. Da su oni neki vernici onda bi znali da je Gospod Isus Hristos rekao: „Pustite decu da dolaze k Meni i ne branite im jer je takvih carstvo nebesko“.
