Izvor: Blic, 25.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Italijani nude svoj deo upola cene
Italijani nude svoj deo upola cene
RIM, BEOGRAD - Vlada u Rimu do te mere je nezadovoljna ulaganjem u srpske telekomunikacije i to smatra jednom od najgorih italijanskih investicija u poslednjoj deceniji, tvrdi izvor 'Blica' iz Rima. Nezadovoljstvo je toliko, tvrdi naš izvor, da su Italijani spremni da svoje učešće u 'Telekomu Srbija' prodaju grčkom partneru po duplo nižoj ceni od one koju su platili 1997. godine. Tome su posebno doprineli rezultati istrage 'Komisije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 40' italijanske vlade i pokretanje krivičnih postupaka protiv Tomazija de Tomazija i Đuzepa Gvardinija, a koji su bacili sasvim drugačije svetlo na još uvek nerazjašnjenu aferu o prodaji 'Telekoma Srbija'.
Za razliku od opšteprihvaćenog mišljenja da su proviziju u ovoj transakciji 'maznuli' srpski pregovarači, pre svih bivši ministar privatizacije Milan Beko, Berluskonijeva komisija je došla do sasvim suprotnih saznanja: enormne provizije u ukupnom iznosu od 78 miliona maraka, što je daleko više od uobičajenih provizija za ovakve poslove, uzeli su sami Italijani i njihovi pregovarači. Reč je Srđanu Dimitrijeviću, vojvođanskom biznismenu i stručnjaku za lovni turizam, kome je isplaćeno 30 miliona maraka. Dimitrijević već godinama živi u Italiji i, kako tvrde italijanski izvori, zbog raznih mahinacija vezanih pre svega za Deliblatsku peščaru ne sme da se vrati u Srbiju. Milana Beka su u javnosti često pogrešno dovodili u vezu sa njim zahvaljujuću činjenici da se suosnivač njegove bivše firme 'Dibek' takođe preziva Dimitrijević, ali zove se Petar. Nakon što je Srđan Dimitrijević Italijane uveo u 'igru' oko kupovine 'Telekoma Srbija', na scenu je stupio misteriozni grof Vitali koga su mnogi zapamtili po tome što je umeo da izgovori samo dve srpske reči: 'dobar dan' i 'dobra riba'. Grof je obavezno prisustvovao svim pregovorima, ali se nikada u njih nije mešao. Tek ako bi nastao određeni problem, Vitali bi okretao telefone i konsultovao se sa svojim šefovima u Italiji ili, pak, sa bivšim ambasadorom SRJ u Vatikanu Dojčilom Maslovarićem koji je bio glavna veza između italijanskih pregovarača i režima u Beogradu.
Izvor 'Blica' u Rimu nije uspeo da odgonetne koja je to makedonska firma koja je bila treći učesnik u deobi milionskih provizija. A na pitanje da li je neko od srpskih pregovarača 'zakačio' bar deo kolača, naš izvor tvrdi da proviziju sigurno nisu uzeli Aleksa Jokić, Milan Beko i Radmila Anđelković (tadašnja predsednica UO), ali da je moguće da su to učinili oni koji su u pregovorima učestvovali od samog početka.
Da podsetimo, prvi predugovor o prodaji 'Telekoma' potpisan je 1996. godine, dok je u direktorskoj fotelji još uvek sedeo Milorad Jakšić. Kasnije je Jakšić smenjen, pregovori su na nekoliko meseci 'zaleđeni', da bi bili obnovljeni marta 1997. godine, neposredno nakon tromesečnih demonstracija zbog izborne krađe, a tokom kojih je u posetu Beogradu nekoliko puta dolazio tadašnji italijanski ministar inostranih poslova Lamberto Dini. Istraga o korupciji prilikom kupovine 'Telekoma Srbija', međutim, mnogo je značajnija za premijera Berluskonija i njegove obračune sa političkim protivnicima, nego što bi mogla da posluži kao adut srpskoj strani za izmene onih delova ugovora koji su po nju štetni. Potvrdio je to i nedavni susret Berluskonija sa srpskim premijerom Đinđićem tokom kojeg nije prihvaćena inicijativa Beograda za izmene pojedinih elemenata ugovora. Nasuprot tome, tvrdi izvor 'Blica', Berluskoni je ukorio Đinđića zbog duga koji srpska strana, na ime tri odsto godišnje za 'nou-hau', ima prema italijanskom partneru, a koji je dostigao sumu od 100 miliona maraka. B. Krivokapić Hiber: Kasno je za raskid ugovora
- U slučaju da se dokaže da je prilikom privatizacije 'Telekoma Srbija' bilo nezakonitih radnji, to ne bi imalo nikakve pravne posledice na postojeći ugovor i funkcionisanje kompanije. Prema švajcarskom zakonodavstvu, koje je bilo meritorno prilikom sklapanja ugovora, rok za poništenje ugovora sklopljenog na štetan način iznosi tri godine. Kako je ovaj rok istekao prošle godine, eventualni raskid bi proizveo konsekvence, pre svega materijalne prirode, za stranu koja bi se odlučila na ovakav korak - izjavio je Dragor Hiber, predsednik UO 'Telekoma Srbija', istakavši da je za 'navodnu korupciju između italijanskih firmi' saznao iz štampe i da italijanska strana o tome od rukovodstva 'Telekoma' nije tražila nikakve dodatne informacije. G. K.
