Izvor: Danas, 24.Dec.2015, 21:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istoriju pišu i pobednici i luzeri
Najlakše je zezati se sa istorijom koja se odvija uporedo sa sadašnjošću. Upravo se tako nešto sada dešava u našoj zemlji jer premijer malo-malo pa najavi stvari koje se događaju prvi put u njenoj istoriji. I tu je u pravu, jer i mi prvi put u istoriji objavljujemo jednu istorijsku knjigu - kažu za Danas članovi satiričnog sajta "njuz.net" povodom izlaska knjige "Prava istorija sveta" (Laguna).
Vaša prethodna knjiga zvala se "Knjiga za sajam". Kako vam je uspelo da >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sa izdavanjem ove nove knjige za cela dva meseca promašite Sajam knjiga?
- Ova knjiga jeste planirana za Sajam knjiga, ali 2013. godine, tako da smo, da budemo precizniji, zakasnili dve godine i dva meseca. Budući da smo videli da ćemo probiti sve rokove, na kraju smo se dogovorili da je najsigurnije da kažemo kako će knjiga biti objavljena za naših života. Dobro, možda ne naših, ali života naših potomaka koji bi radili prema beleškama koje smo ostavili na zatvorenoj Fejsbuk grupi. Na kraju se, kao i u svakom filmu sa hepiendom, desilo da smo pronašli dodatnu motivaciju i završili knjigu. Ta motivacija je bila pretnja sponzora da ćemo morati da mu vratimo pare ako odmah ne izdamo knjigu. Kažu da je istorija učiteljica života. Nas je istorija naučila da se u životu može uspeti i ako si lenj.
Sem pobednika, ko još može da piše istoriju?
- Mogu da je i pišu i razni gubitnici, da ne kažemo luzeri. Evo, vidiš ko je sve kreirao našu istoriju u poslednjih 25 godina, da ne idemo dalje od toga. A ako misliš konkretno na ovu knjigu, pokazali smo da istoriju mogu da pišu i saobraćajni inženjeri, profesori norveškog, novinari, nesvršeni istoričari umetnosti, arhitekte i biciklisti, što su neka od naših zanimanja. Nakon ove knjige, pravi istoričari će morati da se zapitaju ima li potrebe za njihovim postojanjem jer će svako dalje proučavanje i revidiranje istorije izgubiti smisao i postati suvišno. Šta može biti "pravije" od "Prave istorije sveta"? Možda samo "Najpravija istorija", ali nju ćemo napisati samo ako nam kritičari i istoričari nađu neke zamerke u ovoj knjizi, mada ne vidimo šta bi to moglo biti.
Istoričar Predrag Marković bio je jedan od najduhovitijih gostiju u "24 minuta". Je l' vam on bio inspiracija da počnete da se bavite istorijom?
- Ne, ali nam je Predrag Marković inspiracija da se kolektivno učlanimo u SPS, što ćemo možda i učiniti ako se knjiga bude slabo prodavala. Ponekad je potrebno predati se, ostaviti sve snove iza sebe i učlaniti se u najbližu partiju da bi postigao nešto u životu, a SPS je blizu samog centra, kod okretnice trolejbusa. Veća inspiracija od Predraga Markovića bila nam je jedna gospođa, jako bliska partiji u kojoj je on sada. Ovom našom knjigom hteli smo da pokažemo da "to i nije baš tako bilo" kako je ona tvrdila u svojoj knjizi, pa je pozivamo da sedne, podseti se kako je to stvarno bilo i revidira sve što je pisala. Ako smo mi mogli da se držimo samo suvih činjenica u knjizi, može i ona.
Ova knjiga, sem izvrtanja istorijskih činjenica u karakterističnom njuzovskom stilu, ima i jasne aluzije na sadašnje vreme. Da li je lakše zezati se sa istorijom ili sa sadašnjošću?
- Ponekad se istorija i sadašnjost prepliću, što smo i mi uočili i prikazali u našoj knjizi. Tako, imamo šerifa sa Divljeg zapada koji zabranjuje točenje alkohola posle 22 časa, zatim najavu početka izgradnje Atlantide na vodi, kao i Mojsija koji ubeđuje jevrejski narod da ih prosperitet čeka za dve, najkasnije dve i po godine. Ipak, kod istorije postoji vremenska distanca zahvaljujući kojoj u nekim tekstovima možemo da budemo i nekorektniji nego kada objavljujemo vesti u kojima obrađujemo realnost.
Knjiga podseća na film "Smešna strana istorije" Mela Bruksa, ima tu i "Žitija Brajanovog" Montija Pajtona... Može li se po ovoj knjizi snimiti film, TV šou ili možda pozorišna predstava?
- Možda nisi znao, ali Radoš Bajić se već interesovao za snimanje serije prema našoj knjizi, međutim odustao je kada je video da smo napisali svega 140 strana jer, prema njegovim rečima, to mu nije dovoljno ni za uvodni monolog.
Što se filma tiče, moguće je snimiti ga po našoj knjizi, ali bi to iziskivalo dodatni trud, poput prilagođavanja sadržaja filmskom scenariju, traženja glumaca i sl. Umesto svega toga mnogo je lakše snimiti kućni video, postati popularan, a potom na konto imena prodavati bilo šta, pa čak i ovu knjigu. Zamisli osam kućnih videa koji su procurili u javnost. To bi za osam puta povećalo prodaju knjige. Ne treba zaboraviti da se Suzana Mančić prvo proslavila svojim videima, pa tek onda objavila knjigu.
S obzirom na univerzalnost teme, da li razmišljate da napravite internacionalno izdanje na engleskom? Koliko stranci shvataju vaš humor?
- Dok smo smišljali teme za knjigu, sve vreme smo razmišljali o tome da ona jednog dana osvane i na engleskom jeziku. Mislimo da bi se preko 90 odsto tekstova lako uklopilo u kalup stranog humora jer je većina tema univerzalna. Neke tekstove, poput šerifa koji zabranjuje prodaju alkohola, i one o Mojsiju bismo izbacili i zamenili ih nekim drugim, zašto da ne nekim globalno aktuelnim temama poput izbegličke krize, netrpeljivosti između velikih sila i dr. Mada, sad kada čujemo od gradonačelnika da će za novogodišnje praznike 90.000 Bugara doći u Beograd, žao nam je što nismo knjigu preveli na bugarski jezik jer ako će, prema gradonačelnikovim rečima, svako od njih potrošiti po 300 evra, šta je za njih šest evra za našu knjigu.
Kako se piše knjiga kad ima osam autora? Sednete svi zajedno ili segmente pišete pojedinačno ili...?
- Ideje smo smišljali svi zajedno na istorijskim "brejnstorminzima". Nakon toga smo tekstove pisali pojedinačno. Marko Dražić se najviše pomučio oko izbacivanja viškova, povezivanja svega i sortiranja po istorijskim epohama, ali baš nas briga, za to je bio plaćen. Dobro, nije bio plaćen, ali mu se na kraju ime našlo u onoj Katalogizaciji u okviru CIP polja, jer nisu mogla da stanu preostala imena, tako da je dobro što se namučio više nego svi mi ostali.
Mnoge vesti sa vašeg sajta ljudi su shvatali bukvalno. Očekujete li da neko kupi ovu knjigu i poveruje u neke delove?
- Naravno da očekujemo. Ljudi su i do sada verovali u razne istorijske knjige u kojima se tvrdilo da je nešto baš tako bilo, pa zašto ne bi poverovali i u našu, pre svega zato što je naša istorija, za razliku od ostalih, prava. Ko u to sumnja, neka pogleda korice, tu sve lepo piše. Čak je i naslov malo nagoreo, što je jasan dokaz da se radi o autentičnoj i staroj knjizi. U našoj knjizi su izdvojeni novinski listovi po epohama, oni imaju svoje ime - Dnevni Revolucionar, Politika Ekspresionizam i sl., često piše i cena ili vremenska prognoza, a naši građani najviše veruju upravo vremenskoj prognozi.
Da li vam je u pisanju knjige pomagao i Kesić? Ili makar odmagao?
- U početku smo krili od njega da pišemo knjigu kako nam ne bi zamerio što scenario za emisiju trpi. Međutim, vremenom je nekako otkrio šta radimo, iako smo se trudili da što tiše pred njim razmenjujemo ideje za knjigu, pa smo na kraju morali da mu priznamo čime se bavimo i zašto je scenario za emisije sve lošiji. Kesić je, ne računajući autore, jedna od prvih osoba koja je videla neke naše tekstove iz knjige. Najčešće bi coktao, nakašljavao se, pucketao prstima ne bi li nam što diskretnije stavio do znanja da bismo mogli da prestanemo da se bavimo knjigom. Jednom je i jedan naš tekst iz knjige prokomentarisao sa "ljudi, hoćemo li već jednom da radimo emisiju?". Čudan neki čovek.
Popunjavanje rupa u "24 minuta"
* Ljudi kažu da vi Kesiću sve napišite, pa on čita scenario i pokupi vašu slavu, jer retko ko kaže "Njuzovci su razvalili", već "Kesić je razvalio". Da li vas to nervira?
- Naravno da nas nervira i mi pravimo listu svih onih koji to tvrde. Svako bi mogao da čita to što mi napišemo, a nama je nažalost zapalo da to bude baš on, a ne Deki Pantelić ili Voja Nedeljković. Šalu na stranu, sve radimo zajedno sa njim i čak mnoge rupe koje mi ostavimo u scenariju upravo Kesić lepo popuni svojim štosevima. Najrealnije je da se kaže "Kesić i Njuzovci su razvalili".
Zašto niko iz Njuza, sem u prvoj epizodi, nije bio analitičar u "24 minuta"?
- Zato što je, već nakon prvog pojavljivanja u emisiji, jedan naš poznati novinar, inače jako duhovit, a pretpostavljamo da ti, Dražo, znaš o kome govorimo jer je i on kolumnista, postavio visoke standarde, čime je zapečatio mogućnost da se neko od nas ikad pojavi u "24 minuta" jer smo svesni da mu nismo ni do kolena. Mislimo, naravno, na Aleksandra Apostolovskog.
