Izvor: Vostok.rs, 21.Avg.2013, 16:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija koja spaja. O značaju juna
21.08.2013. -
Nije istina da istorija treba da deli Ruse i Poljake. Tako kažu samo oni koji ne žele pomirenje. Oni koji žele da mi uvek budemo neprijatelji.
Svi totalitarni sistemi gradili su svoje imperije na borbi protiv nekog. Menjali su se neprijatelji, ali ne ciljevi borbe protiv njih: gradili su se sistemi koji vode ka apsolutnoj vlasti – totalitarizmu. Nije važno kakvi su to bili sistemi i na čemu su se zasnivali: na nezdravoj ideologiji, utopijskoj filozofiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ili religiji. Ostalo je nepromenjeno samo jedno – za njih nije postojala ličnost.
Trudeći se da shvatim istoriju i dokažem tvrđenje o mogućnosti pomirenja potomaka žrtava sa potomcima njihovih progonitelja, uputio sam se automobilom na Krajnji Sever Rusije. Odlučio sam da stignem do mesta gde je bila proterana moja porodica 1940. godine.
Jun 1941. godine
Niko u stvari nije znao šta mu je ona stavila u dlan i zašto nikome nije dopustila da je otvori. Ona je znala da njen trogodišnji sin umire. Znali su svi: dva starija sina, Karolj i Zigmus, susedi iz prepune zajedničke sobe u ubogoj baraci. Ona ga je pritiskala na grudi, pevala mu i molila ga da izdrži još malo. Govorila je da će se otac uskoro vratiti iz zatvora i da je već počeo jun. Da će biti jagoda i pečuraka. Ona mu je pevala uspavanku čak odna kada je već bio mrtav. Samo vrlo tiho. Tako da nikoga ne probudi. Ujutru je trebalo da svi idu na rad. Rad je hleb, a hleb je život. Tako da je dete umrlo u tišini.
Kada su sahranili Kazja grobu je prišao administratog logora i naredio da požure: čekao ih je rad. Pripretio je da ako ne požure, smanjiće muškarcima trećinu sledovanja. To je vrlo mnogo: dnevno sledovanje muškarca iznosilo je 80 grama hleba. Sledovanje žena i dece 30 grama. Administrator logora je bio human: pošto su zasuli jamu sa telom deteta, dozvolio je majci i njenoj dvojici sinova da pristupe radu. I smanjio je samo jedno sledovanje. Tog dana oni su zaradili 60 grama crnog tvrdog hleba. to je bilo 3. juna 1941. godine.
Muž Jan vratio se porodici tek u septembru. Šumar iz Lomže na severoistoku Poljske, veteran Prvog svetskog rata i heroj poljsko-boljševičkog rata 1920. godine dospeo je u zatvor zato što je tobože pomogao jednom od zatovrenika u mestu Soljuga kod Njandome. Osudili su ga na 10 godina. Tri meseca pre povratka Jana, 22. juna 1941. godine, Hitler je napao Sovjetski Savez. Diverzant i neprijatelj je odjednom postao saveznik.
Jun 1983. godine
Jun je u porodici bio poseban mesec. Od kada? To ne znam. Verovatno od kako je umro Kazja 3. juna 1941. godine. U junu ne samo da je započeo nemačko-sovjetski rat, koji je spasao život Kazjinom ocu, Janu. U junu je rođeno dvoje dece starijeg Janovog sina i Felikse – Karolja. I majka umrlog Kazja, Felicija, osećala je da treba da umre u junu. Ona je umrla 30. juna 1983. godine. Dve nedelje pre smrti rekla je da pamti sahranu i mesto gde je sin položen:
Položili smo Kazja zajedno sa drugom decom. Ona su ležala na brdašcu svega 100-200 metara od naše barake. Nekako iznad pruge. Veroatno grobova više nema, uzela ih je tajga.
Jun 2013. godine
Na svoje putovanje krenuo sam 30 godinaposle smrti Kazjine mame i tačno na godišnjicu njegove smrti 3. juna.
Odredište – selo Buračiha, 20 kilometara od grada Njandoma na Severu Rusije. Ono se nalazi oko 800 kilometara severno od Moskve i oko 600 kilometara južno od Arhangeljska.
Cilj puta – postaviti u Buračihi memorijalnu ploču trogodišnjem Kazju.
Vreme – treba se vratiti u Poljsku do 14. juna, kako bi se uz bocu votke na svoj 50. rođendan popričalo sa puovnikom Leonom o tome šta sam video i onome što on pamti. I uz čašicu razmisliti može li surova istorija da zbliži narode?
Septembar 1939. godine
Za Poljake istorija iz septembra 1939. godine je jasna. 1. septembra Nemci su napali i počeli da napreduju na istok. 17. septembra sa istoka na teritoriju Poljske je upao SSSR, čija se armija kretala na zapad. To je rezultat sporazuma Trećeg Rajha sa SSSR od 23. avgusta 1939. godine, poznatog Pakta Molotov-Ribentrop. Granice okupiranih zona Nemci i Rusi su označili u Paktu o granicama prijatestva Trećeg Rajha sa SSSR od 28. septembra 1939. godine.
Već u decembru 1939. godine započela su hapšenja među kandidatima za proterivanje. Birali su ih među učesnicima borbe za nezavisnost Poljske, kasnije su počeli da iz zovu specijalna raseljena lica. Može se govoriti o nekoj shemi: hapšenje u decembru, Božić i Nova Godina u zatvoru. 10. februara po porodice uhapšenih na saoncama su došli crvenoarmejci, dali im 15-30 minuta da skupe stvari. Odvozili su ih na železničke stanice, kako bi ih poslali u nepoznato.
Deca su odjednom završila detinjstvo. Putovali su 13 dana. Voz se zaustavio skoro na stanici Buračiha. Zatim su išli po snegu u naselje Soljuga – 18 kilometara.
Darijuš Ciholj, poljski publicista, Njandoma-Varšava
Pogledi autora mogu da se ne podudaraju sa mišljenjem redakcije.
Darijuš Ciholj,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
