Izvor: Vostok.rs, 29.Avg.2013, 12:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija koja spaja. O Tajnama Pomirenja
29.08.2013. -
Nije istina da istorija treba da deli Ruse i Poljake. Tako kažu samo oni koji ne žele pomirenje. Oni koji žele da mi uvek budemo neprijatelji.
Svi totalitarni sistemi gradili su svoje imperije na borbi protiv nekog. Menjali su se neprijatelji, ali ne ciljevi borbe protiv njih: gradili su se sistemi koji vode ka apsolutnoj vlasti – totalitarizmu. Nije važno kakvi su to bili sistemi i na čemu su se zasnivali: na nezdravoj ideologiji, utopijskoj filozofiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ili religiji. Ostalo je nepromenjeno samo jedno – za njih nije postojala ličnost.
Pred put
U Biračihi nas je čekala Ljubov Maklakova. Sedeli smo kod nje u kući za obilno postavljenim stolom. U srcima nam je bilo toplo i istovremeno tužno. Atmosfera nije bila za razgovor. Vera i Ljuba su pakovale bocu votke i teglu mariniranih pečuraka za pukovnika Leona Vagnera. Popili smo po čašicu pred put i vratili se u hotel u Njandomi.
Kada sam se narednog dana spremio da putuje, došao je Dmitrij Pavlov iz glavne uprave šumskog dobra u Arhanglesku. On je dovezao sadnice sibirske jelke.
Uzmi ih u Poljsku. Možda nekome zatrebaju. Uzmi, to su samo nežne sadnice.
Neko je umotavao sadnice u staru košulju, neko ih polivao vodom, a neko pakovao u kesu... Tako su 32 sibirske jelke krenule sa mnom na put. Nekoliko dana kasnije one su srećno doputovale do Poljske.
Rođendan
14. jun 2013. godine. Sedim sa pukovnikom Leonom Vagnerom u njegovoj vikendici. Pijemo votku koju sam mu kao „detetu“ dovezao iz Buračihe i jedemo šumske pečurke kao meze. Gledamo fotografije i video koji sam tamo snimio. Govorim uglavnom ja. Moj stari drug sluša.
Pukovnik Vagner je upijao svaku reč iz moje priče o poseti Krajnjem Severu Rusije. U principu, on se ničemu nije začudio i na pitanje da li je ljut na Ruse, odgovorio je mirno:
- Rusi su vrlo dobri ljudi. To je sistem bio loš, a ne njene žrtve. Kada sam služio u armiji i mogao mirno da razgovaram sa sovjetskim oficirima, govorili smo jedni drugima o tome direktno. Ali samo u razgovoru oči u oči. Prisustvo trećeg je već rađalo strah. To nepoverenje je stvorio sistem, ma[ina u kojoj smo svi bili mali zavrtnji. Oproštaj? A kome ja treba nešto da praštam? Jednostavno smo morali da živimo u nenormalnoj, bolnoj stvarnosti.
Odmerene i mudre reči čoveka savotnim iskustvom kojem je tajga Buračihe odnela detinjstvo, a zatim bila mesto izgnanja roditelja.
Razmišljanja uz čašicu votke
Za sve totalitarne sisteme koji vode ka apsolutnoj vlasti, totalitarizmu, nije postojala ličnost. Upravo takav je bio staljinizam (1929-1953). On je postao moguć zahvaljujući nemačkom teoretičaru naučnog socijalizma Karlu Marksu, njegovom koautoru Fridrihu Engelsu, ruskom revolucioneru Vladimiru Lenjinu, poljskom osnivaču ČK – Feliksu Dzeržinskom i konačno Gruzijcu Josifu Stanjinu. Ideologija ne zna za granice.
Ruski istoričar Roj Medvedev procenjuje broj žrtava staljinizma u SSSR na 40 miliona ljudi. Veći deo njih, oko 75% čine Rusi. Verovatno nema ni jedne ruske porodice u kojoj neko nije sarađivao sa organima državne bezbednosti. Ali sa sigurnošću može da se kaže da nema takve porodice u čijoj istoriji nije bilo žrtava zločina komunističkog režima. Ako se pogleda istorija upravo iz te perspektive, pomirenje naših naroda postaje bliže.
Poljski pukovnik Leon Vagner je rešio problem sadnica iz tajge. Jednu od njih posadio je ispred svoje kuće, drugu poklonio bratu, a treća će rasti među kamenjem koje podseća na žrtve progona u njegovoj rodnoj Lomži. Dobio sam MMS direktno iz tajge. Memorijalna ploča Kazja svetluca. Kao da nam on zajedno sa drugom decom šalje pozdrav. Ko je bio za mene Kazjo? Onaj o čijoj sudbini sam čitavog svesnog života slušao od bake, oca, strica. Onaj zbog koga je sneg iz Buračihe kao kamen ležao meni na srcu. Moji snegovi su počeli da se tope 2013. godine. Verujem da će se oni otopiti i u srcima onih koji pročitaju ovu reportažu.
Pogledi autora ne moraju da se podudaraju sa mišljenjem redakcije.
Darijuš Ciholj,
Izvor: Glas Rusije, foto: Dariuš Ciholь
