Izvor: Politika, 13.Maj.2015, 08:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istina na zidu tamnice
Mihalj Boljanac u pančevačkom Narodnom muzeju pronašao odgovor gde je i kako završio njegov pradeda tokom posleratnog progona kulaka u Banatu
Pančevo – Mihalju Boljancu je obilazak izložbe „U ime naroda” postavljene u Narodnom muzeju Pančeva promenio život u trenutku. Baš kao i ostali posetioci nedeljnog stručnog vođenja, on je sa ćerkom i sinom zagledao fotografije, iščitavao prateće tekstove... da bi na kraju jednog laguma, u podrumu vremešnog zdanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naišli na gotovo nedirnute pritvorske ćelije nekadašnjeg Magistrata iz prve polovine 19. veka. Na jednom od zidova, ćerka je ugledala grafitom ispisana imena Save Boljanca i Trajana Buzdike, svojih predaka koji su tu godinu dana bili zatočeni.
– Tu, pred nama, stajala su imena mog dede-strica Save i brata moje babe Trajana, kao i godina 1944. Zaprepastio sam se, jer je to je prva činjenica o njihovom nestanku posle sedam decenija. Do sada, iz babine priče, samo sam znao da su upravo te godine, jedne oktobarske noći, Sava i Trajan odvedeni i od tada im se gubi svaki trag. Po njih i još šestoricu seljana, u gluvo doba noći, došli su neki ljudi u civilu. Potrpali ih u zaprežna kola, a Trajanu su šake napunjene masnom sodom. Vezali ga za ista kola i odvukli. Bilo je priča da su završili u Pančevu. Navodno su radili po kazni u Crvenom magacinu na pristaništu. Sada vidim da su najpre bili privedeni i zatvoreni u ovu tamnicu – priča nam Boljanac.
Ondašnje seoske vlasti (znaju se, kaže, i tačna imena tih ljudi) proglasile su Mihaljeve pretke za fašiste, narodne neprijatelje i kulake. Međutim, on je siguran da je to jedino zato što su smetali kao ugledni i dobrostojeći domaćini. Trajan je bio i knez sela, Sava njegov zamenik, a bavio se i otkupom žitarica, imao svoju sušaru i silos. Sva ta imovina obojici je konfiskovana.
– Do pre desetak godina nije ni smelo da se priča o tome. Znalo se i da su spasavali Cigane i Srbe, menjajući im u dokumentima prezimena u rumunska, a na zao glas su došli i zbog svog članstva u Jugoslovenskoj radikalnoj zajednici, za šta imam i pisane dokaze. Malo nam je lakše, jer smo dočekali da budu rehabilitovani 2011. godine – kaže naš sagovornik.
Porodica Boljanac je pronašla Savu i Trajana i u evidenciji 70.000 stradalih i nestalih, koja je deo projekta „U ime naroda – politička represija 1944–1953” autora dr Srđana Cvetkovića, koji je i sam bio iznenađen tamnicama koje krije pančevački muzej u samom centru grada.
– Kada smo prvi put videli hodnike i deo podrumskog prostora muzeja, rekli smo da ovde moramo da napravimo izložbu o političkim zatvorenicima i stradanju ljudi. Ne postoji, da ja znam, tako očuvan autentičan prostor, u kom još na zidovima tamnica žive priče. Da ništa nije dirano, krečeno ili intervenisano. Eto, desilo se da neko i pronađe svoje pretke, što je zaista retkost, i na neki način dokaz da smo bili u pravu, ali i ne samo to. U našim bazama podataka, ljudi širom zemlje, pa i ovde meštani Dolova, Starčeva, Banatskog Novog Sela... pronalaze odgovore šta se desilo njihovim članovima porodica. Ima i onih koji su donosili svoje eksponate. Tako je ova izložba, vremenom, postala mesto razmene informacija, podataka i diskusija o toj tamnoj strani naše istorije i žrtvama revolucije – kaže dr Srđan Cvetković.
