Izvor: RTS, 28.Mar.2016, 20:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isti zakoni, različite presude
Zbog silovanja i pokušaja silovanja sedam žena na stepeništu Mostarske petlje u Beogradu, Dejan Gojković je pre pet meseci osuđen na 18 godina zatvora. Apelacioni sud ovih dana mu je smanjio kaznu za šest godina. To nije prvi slučaj da se odluke sudova različitih instanci drastično razlikuju, i da javnost nema razumevanja za takve presude. Ko je bolje odmerio koliku je kaznu zaslužio silovatelj i zašto je praksa sudova toliko različita ako sude po istim zakonima?
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Zašto je odlučeno da počiniocu sedam silovanja, od čega su tri bila u pokušaju, prvobitna kazna bude umanjena za trećinu? Poslednjih godina od 20 do 30 odsto presuda bude ukinuto ili preinačeno. Greška nije ničija, objašnjavaju pravnici.
"To zaista u javnosti može da izazove, da kažemo, jednu vrstu nerazumevanja i da kažemo baš tu zapitanost. Ali to je prosto pravo suda, kao ljudi, tako i sudije imaju drugačije mišljenje, a neka je pretpostavka da onaj sud koji rešava po žalbi, to je sud koji ima neku poslednju reč i koji bi trebalo da je taj čija je ocena merodavnija", kaže profesor Krivično-procesnog prava Milan Škulić.
Posle prvostepene presude kojom je silovatelj bio osuđen na 18 godina zatvora, Žalbeno veće umanjilo je kaznu na 12 godina.
U odluci Apelacionog suda navodi se kazna izrečena prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu, stroža nego što je neophodno sa stanovišta svrhe kažnjavanja. U obrazloženju dalje navode da je kazna koju su oni doneli, a koja je za trećinu manja od prvostepene adekvatna stepenu krivice i težini krivičnog dela i da će se njome postići svrha kažnjavanja.
"Problem je što zakonik, pogotovo kod ovakve vrste postupaka, gde imamo veći broj kriivčnih dela ostavlja jednu veoma široku slobodu tumačenja sudije, jer postavlja vrlo mala ograničnja. On zahteva da jedinstvena kazna bude samo veća od svake pojednačne i da ne dosegne određeni zbir, ali to mogu biti izuzetno veliki rasponi", kaže sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić.
Svrha kažnjavanja se ostvaruje na dva načina.
"Kod svake kazne pa i ovih dugačih vremenskih kazni, svrha kažnjavanja je u osnovi dvostruka. To je sa jedne strane da se deluje preventivno na samog učinioca dela, da više ne ponavlja takvo krivično delo, a drugo što javnost više interesuje, to je generalna prevencija da se kaznom, visinom kazne utiče na druge da ne vrše takva krivična dela", objašnjava Škulić.
Struka takođe naglašava da je kaznena politika koju propisuje Krivični zakonik jedna od najoštrijih u Evropi, pa i u delu koji se odnosi na krivična dela protiv polnih sloboda. Ipak, oštre kazne, tvrde, nisu presudne.
"Učinioca potencijalnog krivičnog dela sprečava uverenost da će brzo biti otkriven i privreden pravdi. Onaj koji vrši delo najčešće uopšte ne razmišlja o kazni i doživljava je kao vrlo udaljenu i neizvesnu oklnost", kaže Majić.
Prema Krivičnom zakoniku za silovanje je predviđena kazna od tri do 12 godina, ukoliko su nastupile teže posledice do 15 godina, a ukoliko je žrtva dete ili je žrtva stradala - najmanja propisana kazna je 10 godina.
