Izvor: Politika, 16.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispravljanje istorije
Sporenja među istoričarima o procesu protiv vođe Ravnogorskog pokreta. – Dražin unuk ističe da njegovom dedi nije bilo omogućeno pravično suđenje i pravo na odbranu
Zahtevom za rehabilitaciju Draže Mihailovića, koji je podneo njegov unuk Vojislav Mihailović, bivši potpredsednik Narodne skupštine Srbije i kopredsednik Demokratskog srpskog pokreta obnove, pokrenuto je pitanje obnavljanja sudskog procesa ovom četničkom generalu, koji je osuđen na smrt pre šezdeset >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina, zbog saradnje sa kvislinzima i izdaje naroda i narodnosti FNRJ.
Nakon podnošenja zahteva za rehabilitaciju Okružnom sudu u Beogradu ponovo su oživele podele o ulozi i značaju partizanskog i četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu, između pristalica Narodnooslobodilačkog i Ravnogorskog pokreta.
Istoričar dr Dragoljub Petrović je protiv rehabilitacije generala Mihailovića, jer smatra da bi za "formalnopravno dokazivanje da je Draža nepravedno osuđen bio neophodan novi postupak", a to bi bio "presedan u svetu".
Prekvalifikovanje
Petrović kaže da sva dokumentacija koja postoji u zemlji i svetu svedoči da su četnici sarađivali sa okupatorom. "Suđenje Draži Mihailoviću u prisustvu stranih predstavnika i novinara bilo je javno i legalno. Kao i Nirnberški proces, suđenja po nacionalnim tribunalima za ratne zločine su važeća i nigde u svetu se nije postavilo pitanje njihovog prekvalifikovanja", navodi ovaj istoričar.
On ističe da bi rehabilitacija četnika u ovom vremenu izazvala uznemirenje domaće i strane javnosti i, u krajnjoj liniji, to bi bilo kompromitovanje Srbije. "Potezanje tog pitanja, pored tolikih drugih od vitalnog značaja za opstanak i razvoj naše Srbije, izazvalo bi nove teškoće, trvenja i podele", smatra Petrović, koga, kako kaže, podržava još 19 njegovih kolega.
Vojislav Mihailović je u zahtevu za rehabilitaciju naveo da je Draža, vojni ministar Kraljevine Jugoslavije, 1946. godine, nepravedno okrivljen i osuđen na smrtnu kaznu.
"U sudskom postupku mom dedi, sada pokojnom Draži Mihailoviću nisu bila omogućena osnovna ljudska prava, pravo na odbranu i pravično suđenje", stoji u zahtevu.
On je istakao da zbog opštepoznatih okolnosti do podnošenja zahteva nije bio u mogućnosti da pribavi spise sudskog predmeta po kome je njegov deda osuđen. Zbog toga je od suda zatražio vremenski rok za pribavljanje potrebne dokumentacije kojom bi se potvrdila osnovanost podnošenja zahteva.
Dr Kosta Nikolić, istoričar koji proučava četnički pokret u Srbiji, smatra da je general Draža Mihailović osuđen na montiranom političkom sudskom procesu. Sam proces je trajao od 10. juna do 8. jula 1946, presuda je izrečena 15. jula iste godine, a posle dva dana Draža je likvidiran pod još nejasnim okolnostima i ne zna se gde je njegov grob.
"Svakako da podržavam rehabilitaciju Draže Mihailovića. Najbolje bi bilo da se to uradi na novom sudskom procesu ili na neki drugi način za koji bi se procenilo da je adekvatan današnjim uslovima", smatra ovaj istoričar.
Komentarišući izjavu istoričara Petrovića da bi rehabilitacija izazvala uznemirenje javnosti, Nikolić kaže da je mnogo važnije od uznemiravanja javnosti da se ispravi istorijska nepravda prema generalu Mihailoviću.
"Oni koji se protive tome navodno zaboravljaju da je to bio tipičan politički sudski proces na kome je suđeno predratnom društvenom i pravnom ustrojstvu Kraljevine Jugoslavije, suđeno je građanskom društvu. Oni se ne sećaju da su živeli u sistemu jednopartijske umivene diktature", naglašava Nikolić.
Kako kaže, ima dosta argumenata na osnovu kojih se detaljno mogu proučiti spisi sa ovog spornog sudskog procesa, način na koji je pripremljena optužnica, kako je proces tekao, koji su razlozi bili za i protiv. Primera radi, optužnica je imala petnaest tačaka, a general Mihailović je optužen po osam. Šta je otpalo od toga?
"Ono što se namerno previđa jeste da je otpao deo optužnice po kome je Mihailović optužen za ratni zločin i genocid nad muslimanima i Hrvatima. Čak ni taj komunistički sud nije Mihailovića osudio za ratne zločine, pošto to ne piše u presudi. Njemu je presuđeno zbog toga što je sarađivao sa emigrantskom vladom Kraljevine Jugoslavije u Londonu, što je bio njen ministar, pa je kriv što se borio za jaku Srbiju i jaku Jugoslaviju", pa je kriv je što je u propagandi Ravnogorskog pokreta korišćena parola da još nije vreme za ustanak čime je, kako su oni govorili, slabio Narodnooslobodilačku borbu.
"Optužen je i osuđen zbog navodne saradnje sa kvislinzima kao izdajnik naroda i narodnosti bivše FNRJ", kaže on.
Jedan od ljudi koji je učestvovao u tom sudskom procesu, Josif Hrnčević u svojim sećanjima je zapisao da su komunisti za sve ono što su teretili Mihailovića i njegove ljude mogli i sami sebi da sude, pošto su svi učestvovali u jednom krvavom građanskom ratu kakav je besneo u Kraljevini Jugoslaviji. Naravno da u svemu tome nema čistih i nevinih ljudi."Ali, Mihailoviću nije dokazana ni lična ni komandna odgovornost za ratne zločine, što bi se danas reklo", naglašava Nikolić.
Tri falsifikata
Problem je dublji od same rehabilitacije generala Mihailovića, jer, kako kaže Nikolić, ljudi koji su protiv rehabilitacije i novog suđenja nisu ni za povraćaj imovine ljudima kojima je ona oduzeta posle Drugog svetskog rata, a nisu ni za otvaranje dosijea tajnih službi od 1945. do 2006. To su ljudi u čijem mentalnom sklopu još postoji unutrašnji neprijatelj.
On ističe da su na sudskom procesu bila bar tri falsifikata koja su komunisti namestili. Jedan od falsifikata koji je, nažalost, ušao u istoriografiju jeste instrukcija koju je general 20. decembra 1941. uputio četnicima u Crnoj Gori, kojima je navodno naredio etničko čišćenje muslimana u Crnoj Gori.
"Na tom montiranom suđenju su pročitana dva pisma, oba falsifikata; jedno Anti Paveliću, drugo nadbiskupu Alojziju Stepincu, kojima je on navodno nudio saradnju četnika zbog zlostavljanja komunista. Ubacivanje tih falsifikata je imalo za cilj da ga diskredituju kao branioca Srpstva i srpskog naroda, u smislu – pa evo, on je sarađivao s najvećim dželatima srpskog naroda", kaže Nikolić.
Da li su ta pisma falsifikat ili nisu, na to je najbolje odgovorio Josif Hrnčević koji je bio jedini pravnik u toj ekspertskoj grupi koja je pripremala proces Draži Mihailoviću. O tome svedoče njegova sećanja koja su objavljena u Globusovoj plavoj biblioteci 1976. – 11 strana o suđenju Draži Mihailoviću. Hrnčević je pregledao kompletnu dokumentaciju s procesa i tamo našao ta dva pisma. Pošto su mu bila sumnjiva, pitao je Miloša Minića: "Da li ste ih našli u zarobljenoj arhivi generala Mihailovića ili u arhivi neke zarobljene četničke jedinice?" Odgovor je glasio: "Ne".
Odakle su pisma? Ispalo je da su ta dva pisma lično dostavili nadbiskup Stepinac i Ante Pavelić iz svoje zaostavštine i kolekcije, da bi dali svoj doprinos osudi najvećeg neprijatelja južnoslovenskih naroda u njihovoj istoriji, kako se to tada govorilo.
Miloš Minić je kao zastupnik službe odlučio i da ta pisma ubaci u sudski proces. To je, kao nešto što se podrazumeva kao tačan dokumenat, ušlo u mnogobrojne knjige, pa manje obavešteni ljudi i dalje imaju stereotipnu predstavu o tom delu naše nesrećne prošlosti i Draži kao nosiocu sveg zla u bivšoj SFRJ.
-----------------------------------------------------------
Jedanaest fascikli o Draži
Otvaranje arhivske građe Vojnobezbednosne agencije, koje je predviđeno krajem marta, predstavljaće korak napred za istoričare i istraživače koji proučavaju period nakon Drugog svetskog rata i uticaj tajne vojne službe bezbednosti na politička dešavanja u SFRJ.
Jedan od zanimljivih predmeta jeste slučaj Draže Mihailovića, praćenje njegovog kretanja posle rata, okolnosti koje su dovele do hapšenja i, na kraju, sudskog procesa. To je obiman predmet koji je arhiviran u 11 fascikli.
Nada Kovačević
[objavljeno: 16.01.2007.]
