Izvor: Blic, 11.Okt.2016, 12:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isposnici svetog Zosima neophodna obnova
Isposnica svetog Zosima u manastru Tumane kraj Golupca već stotinama godina predstavlja jedno od najvećih svetilišta i kulturnih blaga u Srba, iako je njeno stanje loše i zahteva obnovu.
Manastir datira iz druge polovine XIV veka, kao zadužbina kosovskog junaka Miloša Obilića. Preživeo je najteže dane u vreme turske okupacije, kada je bio mesto na kom je narod dolazio verujući u njegovu lekovitu moć, a u Tumanu su čak i u kasnom srednjem veku prepisivane knjige. Uprkos >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << razaranjima u Prvom i Drugom ustanku, uvek je iznova obnavljan.
Danas mu je ponovo potrebna pomoć vernika, objašnjava iguman Dimitrije Plećević, koji posebno skreće pažnju na loše stanje isposnice. Ona se nalazi na oko kilometar daleko od manastira, duboko u gustoj šumi, a pored isposnice nalazi se predivan vodopad.
- Premda je ceo manastir značajan deo kulturne baštine, želimo da skrenemo pažnju na loše stanje isposnice svetog Zosima. Kao i manastir, napravljena je u XIV veku u doba kneza Lazara, u autentičnom stanju postoji do danas.
Isposnioca se sastoji od dve pećine - u jednoj je Zosim živeo, dok se u drugoj molio. Tamo gde se molio, uređena je i kapela 50-ih godina prošlog veka. Danas, kapeli, koja je u narodu poznata kao kamenica, potrebna je rekonstrukcija jer je načeta od vlage - objašnjava iguman Dimitrije.
Isposnica je sazdana od prirodnog kamena, s obzirom da se nalazi unutar masiva stene, a u njoj su sačuvani i autentični pećinski ukrasi.
Predanje o Milošu Obiliću i svetom Zosimi
Predanje o poreklu manastira kaže da je, loveći u gustim šumama, Miloš Obilić nehotice ranio svetog pustinjaka Zosima. Poneo ga je ka svome dvoru da mu izvida rane, ali je, na mestu gde se danas nalazi crkva, čuo Zosimu kako mu kaže: „Tu me mani i pusti me da umrem“. U znak pokajanja za nenamerno ubistvo, Miloš Obilić je počeo da zida crkvu, a zidanje je, nakon njegove pogibije u Kosovskom boju, umesto njega dovršio narod.
