Izvor: Danas, 17.Sep.2015, 22:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispod mire trista vire (2)
Da li bi ovom narodnom izrekom mogla da se opiše retorička euforija koja nema pokriće u uobičajenim i međunarodno standardizovanim dokazima o finansijskom poslovanju nacionalne aviokompanije
Finansijski stručnjaci koji traže dlaku u jajetu primetiće da Air Serbia u poređenju poslovnih rezultata na polugođu 2014. i 2015. godine koristi dva računovodstvena pojma - "ukupan prihod" i "operativni prihod". No, bez obzira na pojmove, 95,5 miliona evra "operativnog prihoda" za >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << šest meseci 2015. godine nikako ne mogu da budu rast od 29 odsto u odnosu na "ukupan prihod" od 102 miliona evra za šest meseci 2014. godine.
Teorijski gledano "operativni prihod" je zapravo poslovni prihod ostvaren iz osnovnog poslovanja (core business), u ovom slučaju od prevoza putnika u aviosaobraćaju. "Ukupan prihod" podrazumeva i druge prihode, na primer, od prodaje nekretnina i druge imovine, finansijskih transakcija, kamata... i on se u ukupnom prihodu vodi kao "ostali prihodi". Operativni prihod nije uobičajen termin u standardnom finansijskom izveštavanju, ali se koristi u aviosaobraćaju i pokazuje kako aviokompanija posluje u svom osnovnom poslu. "Najbolje je da su ukupan i operativni prihod blizu jedan drugom jer onom ko gleda kompaniju sa strane to pokazuje da ona živi od onoga čime se bavi i ne oslanja se na druge prihode", objašnjava finansijski direktor jedne uspešne kompanije iz Beograda. Inače, u vazduhoplovnom saobraćaju postoji nekoliko međunarodno priznatih standarda i pokazatelja na osnovu kojih se veoma jednostavno meri poslovni uspeh (ili neuspeh) svake aviokompanije. Ti pokazatelji su RPK, ASK, RASK, CASK, SLF i PLF.
RPK (revenue passenger/km) je takozvana realizacija - broj sedišta koja su imala putnike puta preleteni kilometri. ASK (available seat kilometres) je parametar koji meri kapacitet za prevoz putnika. RPK i ASK nisu finansijski pokazatelji, nego naturalni podaci koji pokazuju samo popunjenost aviona. RASK (revenue per available seat/km) pokazuje prihod od prodaje podeljen sa pređenim kilometrima i ukupnim brojem sedišta, to je jednostavno rečeno, prihod po kilometru. CASK (cost of available seat/km) pokazuje troškove po raspoloživom sedištu i preletenim kilometrima). SLF je "dekorativan" pokazatelj koji govori o konfiguraciji aviona i za njega nije bitna preletena kilometraža. PLF je zato veoma značajan pokazatelj, to je ključ poslovnog uspeha. On govori o tome koliko su popunjeni preleteni kilometri, koliko je mesta u avionu zauzeto. To je zapravo pokazatelj faktora opterećenja i uglavnom se koristi za procenu koliko efikasno aviokompanija "popunjava sedišta" i stvara prihod od prodaje karata. Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj izračunala je da je faktor opterećenja za putnički aviosaobraćaj u svetu u 2013. godini bio 79,5 odsto.
Šta od svih tih podataka javno objavljuje Air Serbia? Samo ASK, a prećutkuje RPK (realnu popunjenost) i PLF jer ne objavljuje RASK i CASK. Ključna činjenica za sagledavanje ukupnog poslovanja Air Serbia je da ta kompanija u svojim rezultatima nigde ne spominje troškove (koliki su, na šta se odnose i kako ih regulišu). Primera radi, Air Serbia stalno prikazuje broj prevezenih putnika kumulativno tj. redovan saobraćaj zajedno sa čarter letovima. To su "babe i žabe" - dve potpuno različite kategorije i nikada ne treba da idu zajedno, osim ako se želi stvoriti (veštački) utisak o porastu prevoza. Zašto. Zato što redovan putnik plaća individualnu cenu karte, dok za čarter let putnička agencija zakupljuje ceo avion pa je otuda njegova cena po sedištu neuporedivo niža.
Pošto Air Serbia samo opisno predstavlja svoj poslovni uspeh, bilo je izazovno napraviti virtuelni eksperiment uz pomoć tima beogradskih finansijskih forenzičara (zamolili su za anonimnost) koji je apsolutno upućen u vazduhoplovni saobraćaj. Taj tim napravio je analizu poslovanja Air Serbia na bazi prosečnog kretanja CASK-a u evropskim aviokompanijama u prvom polugođu 2014. godine (moguće odstupanje +1%) i na osnovu dostupnih podataka Air Serbia i aerodroma "Nikola Tesla" (broj letova, na primer). Neki parametri poslovanja ostali su nedostupni i nisu kvantifikovani. U vrlo, vrlo konzervativnoj varijanti, ispada da Air Serbia u prvom polugođu 2015. godine ima gubitak - 42.558.718 evra.
Evo kako bi izgledao mogući simulirani izveštaj o poslovanju Air Serbia prema međunarodnih standardima finansijskog izveštavanja: Revenue (prihod) je 95,5 miliona evra. Za RPK ne postoji podatak i ne može se proceniti, a ASK je 1,74 milijarde. Procena za RASK je 0,0549 a za CASK 0,0793. SLF je 64 odsto, a PLF se ne može utvrditi. Procenjeni prihod po prevezenom putniku (revenue per passanger) bio bi u tom slučaju 85 evra. I kad se svi ti pokazatelji ukrste, krajnji rezultat treba da bude neto zarada (profit). Međutim, u slučaju Air Serbia sa ukrštanjem ovakih podataka, krajnji efekat je - gubitak od 42.558.718 evra.
Ova forenzička analiza samo je simulirani pokušaj da se nadomesti nedostatak informacija i šturo izveštavanje o poslovanju nacionalne aviokompanije Air Serbia. Sve ovo bi, naravno, postalo suvišno kad bi menadžment Air Serbia pokazao kompletne finansijske rezultate prema međunarodnim standardima. Ako se to dogodi, onda bi se ovaj tekst mogao smatrati malom provokacijom, koja je pomogla da građani Srbije shvate kakav je dika i ponos naša Air Serbia.
(Kraj)
