Izvor: Politika, 23.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Isplaćena naknada za presudu iz Strazbura
Majci koja je zbog nesprovođenja sudske odluke o viđanju svoje kćeri dobila spor u Evropskom sudu država isplatila 15.000 evra
Četvrti sud u Beogradu doneo je još 1999. godine privremenu meru po kojoj majka V. A. M može dva puta mesečno da viđa svoju kćer dok sud konačno ne utvrdi kome će posle razvoda roditelja pripasti starateljstvo nad devojčicom. Mera nije sprovedena, jer nadležni organi gotovo osam godina navodno nisu mogli da uđu u trag ocu kod koga je dete >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bilo. Kada se obratila Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu pokazalo se da su majci povređena prava na suđenje u razumnom roku, poštovanje porodičnog života i delotvorno pravno sredstvo, koja garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima. Zbog ovih propusta, država je obavezana da majci isplati naknadu od 15.000 evra, da izmiri sudske troškove koji iznose 4.350 evra, kao i da sudski postupak dovede do kraja u razumnom roku.
Šta je država u međuvremenu uradila povodom spora koji je izgubila u Strazburu?
– U delu koji se odnosi na naknadu, majci je uplaćen pomenuti iznos. Novac je obezbeđen iz budžeta Ministarstva finansija i Ministarstva pravde koji su sredstva preneli Četvrtom sudu koji je obavio plaćanje – kaže dr Slavoljub Carić, zastupnik države pred sudom u Strazburu, i dodaje da će i drugi deo presude, obaveza da se sudski postupak dovede do kraja u razumnom roku, biti okončan do kraja maja, bar u prvom stepenu, angažovan je i centar za socijalni rad.
Da li je majka u međuvremenu videla dete i slične detalje, zastupnik ne zna, ali nada se da će sud uskoro doneti odluku o načinu održavanja kontakata roditelja sa detetom, o tome kome poveriti starateljstvo i druga pitanja koja se podrazumevaju posle razvoda. Za ispunjenje obaveze iz Strazbura nije od značaja kakvu će konkretnu odluku doneti domaći sud, već da se postupak okonča u razumnom roku. Posle 13. juna, kada presuda Evropskog suda postaje pravosnažna, državi ostaje još tri meseca da istu izvrši.
Dugotrajni sudski postupci najčešći su razlog što naši građani tuže državu, ali zbog spore pravde na optuženičku klupu stižu i druge članice Saveta Evrope.
Dr Carić smatra da bi, po ugledu na Sloveniju, Hrvatsku i druge zemlje sa sličnim problemima, trebalo doneti zakon koji bi umesto u Strazburu posledice sporog sudstva rešavao u zemlji. U slučajevima kad se utvrdi da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, sud bi odredio rok u kome se predmet mora završiti, a ako to izostane stranka bi imala bi pravo na odgovarajuću naknadu "koja ne sme da bude suviše simbolična". Italija je iz istog razloga donela tzv. Pinto zakon, ali je propisala suviše niske naknade pa je Evropski sud u italijanskim slučajevima dosuđivao mnogo više.
– Očekujem da se takav zakon donese i kod nas, uostalom ja sam to i inicirao, a iz Ministarstva pravde obavestili su me da se na tome radi. To bi trebalo da smanji broj tužbi u vezi sa suđenjem u razumnom roku – kaže zastupnik.
Šta zapravo znači toliko pominjani termin suđenja u razumnom roku?
– To je standard koji se procenjuje od slučaja do slučaja, imajući na umu složenost predmeta, ponašanje suda, podnosioca tužbe i sagledavajući šta je predmet spora. Recimo, u bračnim ili radnim sporovima ili u slučajevima pritvora, traži se maksimalna hitnost – kaže dr Carić.
Strazbur nije jedino mesto gde je se otklanjaju posledice nerazumno dugih suđenja, jer Evropska konvencija kod nas primenjuje se neposredno.
– Mnogi naši građani ne znaju da bi i pred domaćim sudom mogli da podnesu tužbu i pozivajući se na član šest konvencije i tuže zato što njihov predmet nije okončan u razumnom roku. Ratifikacijom konvencija je postala sastavni deo našeg unutrašnjeg pravnog sistema, a toga nisu svesni ne samo građani već, nažalost, ni mnogi sudovi i drugi organi. Stranka nezadovoljna ažurnošću nekog suda "trebalo bi u principu da podnese tužbu tom ili neposredno višem sudu i tuži Republiku Srbiju i traži naknadu što suđenje nerazumno dugo traje". Sud bi trebalo da oceni da li je zaista tako, ceneći složenost samog postupka, ponašanje stranke, suda i predmet spora "po istim kriterijumima kako to radi Evropski sud".
U poslednjem izveštaju o radu svoje službe zastupnik je naveo da kad od Evropskog suda dobije predstavku o kojoj država treba da se izjasni, obraća se organima zbog čijeg postupanja je država tužena i od njih traži i saglasnost da sklopi prijateljsko poravnanje. U slučaju poravnanja država isplati određenu svotu podnosiocu predstavke, ne donosi se presuda kojom se utvrđuje odgovornost države i slučaj se skida sa liste predstavki. Carić navodi da je bar u desetak predmeta predlagao poravnanje. Organi zbog čijeg (ne)postupanja je tužba i stigla u Strazbur najčešće su sudovi i prilično su uzdržani, "jer nemaju sopstveni budžet, malo su zatečeni situacijom i to je za njih novina". S druge strane, i podnosioci predstavke umeju demonstrativno da odbiju takvo rešenje očekujući da će im Evropski sud dosuditi neku znatno veću naknadu. Hrvatska je, recimo, od početka godine prijateljskim poravnanjem rešila devet predmeta.
– Još nijedan slučaj nismo završili na taj način, ali u jednom predmetu postoje izgledi da se reši prijateljskim poravnanjem. To bi bilo dobro za državu, jer to je bezbolan način da se stvari završe, a i Evropski sud podstiče takva rešenja, jer se oslobađa velikog broja predmeta – napominje zastupnik.
Marija Petrić
[objavljeno: 23.05.2007.]
.jpg)
