Izvor: Danas, 25.Dec.2015, 10:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Islednik
Poslednja knjiga Dragana Velikića "Islednik" iskristalisala se kao jedan od najboljih, ako ne i najbolji naslov ovogodišnje domaće produkcije. Vitalova nagrada i Kočićevo pero, koje je ovih dana autor dobio, samo to potvrđuju, a da li će uslediti i zvanično najvažnije domaće književno priznanje - NIN-ova nagrada za najbolji roman godine, znaćemo za manje od mesec dana.
"'Islednik' je borba sa mojom sopstvenom, životnom, lenjošću uma, koja je rezultirala neselektivnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << prihvatanjem činjenica serviranih od strane autoriteta roditelja", definiše svoj poslednji roman Velikić. U svojoj najličnijoj knjizi do sada, kako je opisuje izdavač Laguna, Velikić, kako kaže, isleđuje sebe, svoju porodicu, gradove i režime u kojima je živeo, svakodnevice tokom poslednjih šest decenija. On hrabro govori o onome o čemu bismo svi najradije ćutali, raskopava nekritički nataložene slojeve neupitnih tvrdnji, preuzetih od roditelja, autoriteta, vlasti... i čini ono što i jeste cilj književnosti - otkriva istinu.
"To može biti sasvim lična istina, ili sasvim široka, društvena, politička ili istorijska istina; muška ili ženska, staračka ili adolescentska, hetero ili gej, većinska ili manjinska, ali mora biti istina, mora biti subverzivna u odnosu na vladajuće, lako prihvatljivo i po pravilu lažljivo opšte mesto zajedničkog brčkanja u mlakom blatu", ističe Velikić u jednom intervjuu šta je danas pravi angažman pisca.
NIN-ovac i jedan od najomiljenijih domaćih pisaca, u mladosti se kolebao između književnosti i muzike kojom se aktivno bavio - svirao je orgulje i električni klavir, nastupao je sa Zdravkom Čolićem i Kemalom Montenom, svirao "tezge" na venčanjima, imao i svoje rok grupe (DŽentlmeni, Siluete, Moira, Pop mašina). Počeo je da piše, kako kaže, dosta kasno, ali je od svojih prvih romana dobitnik značajnih nagrada - od knjiga "Via Pula" (1988) i "Astragan" (1991), pa sve do "Ruskog prozora"( 2007) i "Bonavie" (2012) nagrađen je Ninovom nagradom, priznanjima "Meša Selimović", "Miloš Crnjanski", stipendijom "Borislav Pekić"... Na formiranje ovog pisca grada uticali su Pula, Beograd i Beč u kojima je živeo. Zbog nepristrasnog i uverljivog portreta Budimpešte ostvarenog u nekoliko njegovih romana, dobitnik je književne nagrade ovog grada.
Rođen je 3. jula 1953. godine u Beogradu. Diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je urednik izdavačke delatnosti radija B92, pisao je kolumne za NIN, Vreme, Danas, Reporter i Status. Bio je ambasador Republike Srbije u Austriji. Najponosniji je na sina Vida.
