Izvor: Danas, 20.Jan.2015, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ishitrena reakcija Ministarstva finansija
„Vlada Srbije neće donositi nikakve odluke koje bi mogle uticati na pozicije građana koji imaju kredite u švajcarcima“, preneli su mediji 18. januara izjavu iz Ministarstva finansija. Povod je bio veliki skok vrednosti franka izazvanog odlukom Centralne banke Švajcarske. Još veći povod je odnos između „našeg“ Ministarstva finansija i jednog dela građana Republike Srbije.
Kažu da zaduženje Srbije i njenih građana iznosi preko milijardu franaka, od čega najveći >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << deo, više od 90 odsto otpada na stanovništvo i to na dugoročne stambene kredite. Ko je uzimao ove kredite? Pretpostavljam ne penzioneri, takođe ni tajkuni, a ni oni koji su još za života zbrinuli sebe i svoje potomke. Uzimali su ih mladi ljudi, oni koji su savijali porodična gnezda, obećavali priraštaj i time pokazali da će ostati u Srbiji. A onda je došla katastrofa ravna poplavi. Tamo negde iza brda, u Švajcarskoj odlučiše nešto što je ovaj mlad svet teško pogodilo.
Na fiksna primanja koja se svaki dan grickaju sa svih strana kao da je nov vodeni talas u svojoj rušilačkoj bujici odnosio i ono malo optimizma, vere, nade, raznosio Srbiju u Srbiji. Na sve to stigla je ishitrena pomenuta najava iz Nemanjine, od službenika koji su po prirodi funkcije zaduženi da štite građane zemlje, da država neće intervenisati u ovoj vrsti „elementarne nepogode“. Poslali su poruku svima onima koji se još predomišljaju da li da ostanu ili odu, da više dileme nemaju - pakujte kofere i odlazite! Širi se kolona privremeno izbeglog i prognanog stanovništva iz zemlje Srbije, prognanog od bede i neodgovornosti onih koji prvo rekoše da neće pomoći građanima koji imaju kredite u švajcarcima. Neoliberalizam veći nego kod njegovih idejnih tvoraca. Kome se to Srbija dodvorava i zašto? Isto je to kao kad bi rekli da nema ništa od pomoći poplavljenima, jer bi dodela pomoći jednima bila nepravda prema drugim građanima koji nisu poplavljeni.
Da pređem na stručni deo posla, pošto ovaj ljudski, humani, društveno odgovorni, očigledno, barem u prvi mah, nisu razumeli. Najpoznatiji ekonomista današnjice, nobelovac, Džozef Stiglic u svojoj knjizi „Slobodnan pad“ iz 2010. objašnjava pojavu velike krize u SAD godine 2008. Centralni uzrok vidi u tome što je deregulacija ili demontaža niza kontrolnih mehanizama dovela do drastičnog sloma privrednih aktivnosti. Shodno konceptu neoliberalne politike smanjeni su državni uticaji na bankarski sistem i olabavljena uloga Centralne banke u kontroli bankarstva. Sve je prepušteno tržištu i zoni procene sopstvenog rizika. Trijumf pohlepe nad razumom. Velika masa kredita odobrena privatnom sektoru na bazi zaloga, hipoteka na kuće i nekretnine. Kad ti krediti nisu mogli da se vrate preuzimaju se intabulirane kuće, na tržištu nastaje velika ponuda oduzetih kuća, cena im drastično pada, pa banke gube deo plasmana ili deo angažovane štednje građana. Država uskače u pomoć s poreskim dinarom kako bi sanirala rupe u bankarstvu i spasla štednju građana i privrede.
Amerikanci na teret svojih poreskih obveznika sanirali posledice neodgovornog bankarskog menadžmenta, a iz Vlade Srbije prvo su poručili da neće doneti nikakve odluke koje bi mogle uticati na poziciju zaduženih građana u francima, neće sanirati posledice onima koji su bili odgovorni prema sebi i Srbiji. Odgovorni zato što su u Srbiji ostali, što su ovde decu rađali, što svoje mladalačke radno kreativne kapacitete stavljaju u funkciju svoje zemlje. Poznato je da danas Srbija, bez Kosova i Metohije ima tri puta više stanovnika od Kosova, a da je broj mladih do 20 godina gotovo izjednačen. Da li ćemo i to malo što imamo ugroziti, oterati, za koga ćemo onda ove prostore čuvati?
Nisu ovde tema pojedinci, niti zaduženi građani u francima, pa ni radikalni skok švajcarskog franka, tema je mnogo šira, odnos našeg Ministarstva za finansije, pa i Vlade prema budućnosti, prema mladima, generaciji koja dolazi i koja se masovno izjašnjava o tome čim završe škole da idu „preko grane“. Idu iz neuređene Srbije u uređena društva, beže od onih koji su u pogledu neoliberalizma veći katolici od pape.
Autor je bivši član Savezne vlade u kabinetu Milke Planinc
