Izvor: Glas javnosti, 20.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ipak nije „narodni neprijatelj“
ČAČAK - U Okružnom sudu u Čačku su doneta pravosnažna rešenja o rehabilitaciji četvoro Čačana koji su pre tridesetak godina osuđeni na kaznu zatvora zbog „neprijateljske delatnosti“. Sud je uz Ninoslava Pešića, Miloša Paunovića i Dragicu Milovanović, rehabilitovao i Vladimira Stegnjajića.
Zadovoljan presudom
Utvrđeno je da su oni za dela udruživanja radi neprijateljske delatnosti i neprijateljske propagande osuđeni iz ideološko-političkih razloga, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pa su rešenjem suda rehabiltovani. Zahtev za rehabilitaciju Vladimir Stegnjajić je podneo je u aprilu 2006. godine. Pozitivno rešenje je doneto u januaru 2008. ali mu je rešenje uručeno tek 14. januara ove godine, na Vladimirov 62. rođendan.
- Zadovoljan sam, ali nisam srećan, jer se sve to ne bi desilo da nije bilo velikog pritiska iz Evrope. Rezolucija Saveta Evrope iz 1996. je podrazumevala da sve bivše zemlje komunističkog lagera treba da raskinu s ostacima prošlosti, jednopartijskog komunističkog sistema, a da se, između ostalog rehabilituju politički zatvorenici.
On je, kao pripadnik pročetničke grupe, 1980. godine osuđen na devet godina zatvora. Pet godina kasnije, kazna je smanjena za jednu godinu, a iz zatvora Zabela je izašao 1989. Stegnjajić je pripadao grupi „Sveti Sava“ koja je trebalo da funkcioniše „na demokratskoj platformi i monarhističkim tradicijama“. Po presudi Stegnjajić je stvorio pročetničku grupu „Srpski nacionalni pokret“ za stvaranje velike Srbije, radio je na širenju četničke propagande, slikao se sa četničkim simbolima na Ravnoj gori.
- Bili smo gotovo bezopasni po režim i naša grupa ni izdaleka nije imala snage da ga uzdrma. Nismo bili jedini koji su kažnjeni za nauk drugima. Slično su prošli i pripadnici Barske grupe i neki drugi, kaže Stegnjajić
Lažni svedoci
-Tadašnjoj vlasti je generalno smetalo naše nacionalno usmerenje. Tužioci, sudije, policija, partijski radnici koji su učestvovali u našem „razotkrivanju“, hapšenju i osuđivanju, nisu se mnogo plašili političkih disidenata, jer za to nije ni bilo razloga. Hapšenjima i izricanjem presuda oni su se dodvoravali vlasti. Mnogi su avanzovali na žrtvama svojih sunarodnika, napravili predstavu i sve digli na nivo viši od realnog. Mnogi su dobili premeštaje u Beograd, rukovodeća mesta i neke druge beneficije, kaže Stegnjajić. Presude su donete, priča on, i na osnovu izjava lažnih svedoka.
- Izjave svedoka su čitane na sudu bez njihovog pojavljivanja, a ubacivali su nam i elemente terorizma. Kada sam izašao iz zatvora mnogi su se distancirali od mene, plašili su se da kontaktiraju i posluju sa „narodnim neprijateljem“, priča on.
- Neshvatljivo je i to da mnogi koji su učestvovali u osudama svojih sunarodnika dodvoravajući se režimu, još uvek imaju privilegije,a po nekima iz tih i takvih vremena i danas se nazivaju neke ulice u Čačku.
Stegnjajić napominje da nije upoznat da li postoji ikakav pravni osnov za materijalnu nadoknadu žrtvama Brozovog režima, ali ga to i ne zanima, već je, kako kaže, zadovoljan moralnom satisfakcijom koju od pre nekoliko dana ima i „crno na belo“.
