Izvor: RTS, 20.Dec.2014, 09:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Investicije "tope" otpad
Za zaštitu životne sredine u budžetu za 2015. predviđeno je 5,5 milijardi dinara. To je nešto više sredstava nego što je izdvojeno ove godine, ali za nagomilane ekološke probleme - nedovoljno. Zato se računa na javno-privatno partnerstvo, odnosno privatne investicije, posebno kada je reč o rešavanju problema otpada.
Stanovnik Srbije u proseku baci kilogram otpada dnevno. To je oko dva i po miliona tona smeća godišnje. Petina otpada odlaže se na sedam sanitarnih deponija. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Sve ostalo na neuređene ili divlje deponije. Reciklira se samo 10 do 15 odsto.
Radmila Šerović iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine kaže da je potrebno dve milijarde dinara u sektoru upravljanja otpadom da bi se značajno unapredio.
"Ovaj sistem podrazumeva naknade za reciklažu i projekte za zbrinjavanje istorijskog otpada", kaže Šerović.
Do 2019. godine, planirano je otvaranje 26 regionalnih centara za upravljanje otpadom. Još uvek ne postoje postrojenja za biološki tretman niti za spaljivanje otpada.
"Mi smo u obavezi da kažemo ljudima nemojte čekati preveliku pomoć države - toliko para nema koliko je potrebno da se reši čitav otpad u Srbiji, ali zato postoje investitori postoje ljudi sa strane koji će uložiti pare, rešiti taj problem u koncesionom, polukoncesionom smislu - biti vlasnici nad nekom deponijom u određenom periodu", kaže Branislav Blažić iz Odbora Skupštine Srbije za životnu sredinu.
Postojeća smetlišta su veliki rizik za životnu sredinu. Samo grad Beograd će u narednih 20 godina proizvesti 14,5 miliona tona otpada. Po modelu javno-privatnog partnerstva trebalo bi da se reši i problem deponije u Vinči. Više od 30 kompanija je već zainteresovano za učešće u tom projektu.
Jasmina Mačkalj iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograd kaže da će se u Vinči raditi sanacija postojeće deponije i otvoriće se nova deponija.
"U stvari, proširiće se gde će postojati generatori za selekciju neopasnog otpada, a opasni otpad će ići u onu liniju koja je određena za izvoz", rekla je Jasmina Mačkalj.
Dok Belgija, na primer, reciklira 90 odsto ukupnog otpada, Srbija će, kako se planira, tek daleke 2030. godine dostići 50 odsto.
