Izvor: S media, 09.Dec.2009, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju: Oliver Dulić
U Kopenhagenu je 7. decembra počela najvažnija konferencija o klimatskim promenama u istoriji. Više od 100 svetskih lidera pokušaće da nadje rešenje za problem globalnog zagrevanja koje preti da ugrozi život budućih generacija. U delegaciji Srbije biće i ministar za zaštitu životne sredine Oliver Dulić. On je u ekskluzivnom intervjuu za Radio S objasnio prioritete naše delegacije, i istakao da Srbija u budućnosti može da računa na obnovljive izvore energije, koji ne ugrožavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << životnu sredinu.
Poznato je da ćete 16. decembra biti na Samitu u Kopenhagenu. Na koji način će se naša zemlja tamo predstaviti i kolika može biti uloga Srbije u globalnoj borbi protiv klimatskih promena?
Srbija je na ovom Samitu zastupljena ne samo kao jedna od članica Konvencije UN, već i kao zemlja koja je svojom aktivnom ulogom uspela da privuče pažnju, i kao zemlja koja je regionalni igrač.
Srbija ima poziciju zemlje koja se nalazi u postupku pridruživanja EU, ali se po svojoj ekonomiji, socijalnoj situaciji, energetskim potencijalima nalazi u grupi zemalja u razvoju. Jako je teško balansirati izmedju ove dve grupe zbog toga što EU insistira od svojih članica i potencijalnih kandidata da vrlo jasno kvantifikuju svoje obaveze smanjenja gasova staklene bašte, dok sa druge strane zemlje u razvoju kvantifikaciju vezuju isključivo za finansijsku pomoć, transfer tehnologije...
Šta je Srbiji potrebno u borbi za zaštitu životne sredine?
Mi ćemo pokušati da privučemo što je moguće više sredstava. Nastojaćemo da se jasno definišu fondovi iz kojih će se finansirati buduća energetska efikasnost i akcije na smanjenju gasova staklene bašte. Radimo na tome da se u okviru IPA fondova obezbede sredstva za to.
Takodje, Srbija kao predsedavajuća Programa za životnu sredinu UN i kao globalni igrač u UN ima zapaženu ulogu. Mislim da ću ja lično i cela srpska delegacija biti jedan od kredibilnih posrednika ukoliko pregovori o klimatskim promenama budu zahtevali da se posreduje izmedju velikih svetskih blokova kako bi se našlo konačno rešenje.
U pisanoj izjavi predsedavajuće Samitom u Kopenhagenu, Koni Hadegard, ističe se da je globalno zagrevanje i političko pitanje. Kako tumačite ovaj stav?
Pitanje klimatskih promena nije samo političko pitanje, već je pre svega ekonomsko pitanje, Postavlja se ključno pitanje ko će u suštini da plati to što je do zagadjenja došlo. Zagadjenje se dešava u poslednjih sto godina i isklučivo je vezano za ekonomski razvoj pre svega zapadnog sveta, dakle razvijenih zemalja. Oni su direktni krivci za globalno zagrevanje, dok su zemlje u razvoju koje su postale veliki zagadjivači u poslednjih 20 godina, tu se pre svega misli na Kinu, mnogo manje doprinele klimatskim promenama.
Britanska štampa prenosi da su pregovori propali jer razvijene zemlje i zemlje u razvoju ne mogu da se dogovore. Kako tumačite ovakav razvoj situacije?
Sada, naravno, siromašne zemlje objektivno postavljaju pitanje: zašto mi moramo da se ustručavamo od korišćenja jeftinih izvora energije da bismo sustigli neki standard koji su nam postavile zemlje koje su zagadile atmosferu?
Razvijeni od nas traže da prelazimo na skuplje izvore i da na taj način direktno ugrozimo naš ekonomski razvoj. To je glavno i suštinsko političko pitanje koje se postavlja, ali, ponavljam, tu se pre svega radi o novcu.
Fond koji će služiti za to je oko 100 milijardi evra godišnje i to je neka okvirna procena koliko je potrebno da se investira u zemlje u razvoju da bi se postigao onaj stepen kvantifikacije smanjenja emisije gasova staklene bašte koji bi doveo do toga da se klimatske prilike na planeti stabilizuju.
Da li Kopenhagen može da propadne?
Ja ne mislim da Kopenhagen može da propadne. Sama činjenica da u Kopenhagen dolaze svi svetski lideri i sama činjenica da se više apsolutno ne zanemaruje to da klimatske promene postoje, već jeste velika pobeda.
Nemojte da zaboravite da je do pre samo dve godine, jedna velika svetska sila, a to su bile SAD, imala administraciju koja je tvrdila da klimatske promene ne postoje, već da je to jedna cirkularna promena klime planete koja se dešava na svakih 200 hiljada godina.
Naravno da su oni bili podstaknuti, pre svega naftnim lobijima, koji su, mogu da kažem, glavni proizvodjači ovog zagadjenja. Danas ceo svet staje u jedinstveni front i mislim da će i politička deklaracija koja se sprema na Samitu u Kopenhagenu, a koja bi praktično definisala problem i dala jasne mere, rokove i mandat pregovaračkim timovima da se iznadje i matematička formula prema kojoj bi ceo svet preuzeo odredjene obaveze, bila veliki uspeh. Kopenhagen je samo jedna stepenica u postizanju globalnog dogovora oko postizanja rešenja.
U poslednje vreme se dosta govori o takozvanim alternativnim energetskim resursima. Kako Srbija stoji sa tim obnovljivim izvorima energije?
Srbija ima ogromne kapacitete za obnovljive izvore energije, ali nažalost, do sada, nijedan od tih izvora nije iskorišćen. Investicija u obnovljive izvore energije gotovo da nije bilo. Razlog tome je bila veoma rigidna i staromodna zakonska regulativa i nedostatak tzv. „FIDING“ tarifa gde država preuzima obavezu da kupuje odredjenu kvotu struje koja se proizvode iz obnovljivih izvora energije, prema povlašćenim cenama.
Imajući u vidu da smo mi i u Zakonu o planiranju i izgradnji i kroz mnoge zakone o energetici, čije se donošenje očekuje, i kroz uredbu Vlade o fiding tarifama razrešili sve te probleme sada očekujemo velike investicije u ovu oblast. Naša je namera da do 2012. godine u oblast izvora obnovljive energije privučemo negde oko 200 miliona evra i da energetsku proizvodnju u Srbiji povećamo za 7,8%.
U kojoj meri će se koristiti obnovljivi izvori energije?
Verujem da je jedna od obaveza koja nas čeka, zbog toga što brzim koracima idemo ka članstvu u EU, da do 2020. godine 20% produkcije energije bude iz obnovljivih izvora. Mislim da je to realno ukoliko se napregnemo i omogućimo potpuno otvaranje našeg tržišta za investicije. Ogroman je broj zainteresovanih.
U moje i ministarstvo energetike svakodnevno dolaze predstavnici stranih i domaćih kompanija koji bi ulagali u biomasu i u geotermalne izvore energije i u postavljanje solarnih panela i, naravno, u mini-hidro potencijale. Takodje, imamo i nekoliko strateških ugovora i sporazuma sa važnim državama u Evropi koje imaju najbolje iskustvo u tome, tako da ja očekujem da će Srbija iskoristiti svoje kapacitete u godinama koje dolaze.
Koji su to izvori koji bi mogli najbrže da se upotrebe?
Najdalje se stiglo kod vetrogeneratora. U ovom trenutku postoje izdate energetske dozvole za gotovo 1100 MW snage vetra. Regioni države u kojem postoje najbolji resursi za vetrogeneratore su južni Banat i istočna Srbija i tamo su već izvršena inicijalna merenja i nekoliko firmi je već ozbiljno ušlo u proceduru za dobijanje svih neophodnih dozvola. Mislim da će prvi ozbiljni obnovljivi izvori koji se budu koristili u Srbiji biti izvori koji se budu koristili iz energije vetra.
Takodje, Vojvodina ima ogromne potencijale za biomasu i mislim da će pametni ljudi koji se bave biznisom prepoznati taj resurs. Što se tiče geotermalnih izvora, imamo jako dobre vesti iz nekoliko regiona sa juga Srbije gde su pronadjeni značajni potencijali, koje sad treba iskoristiti na pravi način i to ne samo za korišćenje energije, već i za svojevrsni regionalni razvoj.
Ono što nam preostaje je da preispitamo koliki su potencijali energije Sunca. Mislim da tu Srbija ima velike potencijale na jugu i mislim da je to jedan od sektora koji je potpuno neistražen.
Što se tiče mini-hidro potencijala, i sliv reke Drine i svih ostalih brzih reka koje protiču kroz Srbiju se za to može koristiti. Postoji veliki broj italijanskih i nemačkih kompanija, a i drugih kompanija koje su trenutno zainteresovane za to.
Pojavila se informacija da bi u Srbiji mogle da se grade nuklearne elektrane. Kako vi gledate na to?
U Srbiji postoji referendumska odluka da se to ne čini. Postoji nešto što su procene stručnih ljudi da će ekonomski razvoj i rast Srbije, pre svega zavisiti od količine energije koju ona može da konzumira, ali pre svega i da proizvede, i da će jednog trenutka i to da se otvori kao jedno važno i političko i ekološko pitanje. S obzirom na to da smo mi okruženi zemljama koje imaju nuklearke i koje proizvode nukleranu energiju, mislim da je vreme da se to pitanje otvori. Kao neko ko se bavi zaštitom životne sredine imam velike brige za ono što bi moglo da se desi po pitanju zaštite životne sredine, ali sam takodje spreman da saslušam i reč struke koja tvrdi da se u ovom trenutku u Evropi gradi na desetine nuklearnih postrojenja koja služe za proizvodnju energije, a koja nemaju nikakav uticaj na životnu sredinu.
Da li je realno da se uskoro donese odluka o gradnji nukleranih elektrana?
Teško mi je da zamislim da u ovom trenutku može da se donese takva odluka, ali sam za to da se o tome otvori debata i da čujemo, pre svega, šta kaže struka za to. U svakom slučaju Srbija za tim trenutno nema potrebe. U ovom trenutku Srbija ima mnoge potencijale koji još uvek nisu iskorišćeni, a tiču se obnovljivih izvora. Ali, kada pričamo o decenijama i kada smo zagledamo u budućnost koja se tiče generacija koje još uvek nisu rodjene, moramo razmišljati o tome da i njima treba ostaviti energetske resurse koje mogu koristiti za razvoj.
DUŠAN MLAĐENOVIĆ
