Izvor: Politika, 21.Nov.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Internet, dva puta među Srbima
Od samog početka bio je zamišljen na idejama hipi pokreta i globalizacije, kao slobodan, nadnacionalan, demokratski, kosmopolitski i vaseljenski. Čime su ga zadužili Merilin Monro, „Bitlsi”, Tesla, Pupin, Laza Kostić, Radoje Domanović, Jovanča Micić i Tito
Srbe je Internet, kao i Kraljević Marko, dva puta pohodio. Pre svih u svetu, u izumima Nikole Tesle i Mihajla Pupina i delima Laze Kostića i Radoja Domanovića; najposle i u sadašnjem elektronskom obličju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
I u oba slučaja nije, na svu sreću, predstavljen bananama, krastavcima, starim kablom i limenkama, kako su ga trojica utemeljivača 1969. (Džon Postel, Stiv Kroker i Vint Serf) prikazali američkim političarima i finansijerima. Ako ne verujete, pogledajte naslovnicu „Njuzvika”(8. avgust 1994). U domaćoj izvedbi bio je dovoljan klip kukuruza–krivaka.
Prihvatimo li nesvakidašnje tumačenje prof. dr Božidara Radenkovića (51), s Fakulteta organizacionih nauka, našem rodu s nešto više od hiljaditog delića u svetskom stanovništvu pripada, čak, petina celokupnih internetskih zasluga! „Politikin” sagovornik, svojevremeno najmlađi redovni profesor na Beogradskom univerzitetu, iz najužeg je kruga znalaca koji su uveli i, u godinama surovog međunarodnog izopštenja, održali „mrežu svih mreža” u Srbiji. Verovatno najbolji poznavalac Interneta u Srbiji, član najvećeg Udruženja elektro i elektronskih inženjera u svetu (IEEE) i njegov predstavnik u ovom delu Evrope, osnivač prvih specijalističkih studija elektronskog poslovanja u nas, istraživač koji je proučio ulogu Srba u razvoju svetske računarske mreže...
U nadahnutim multimedijalnim besedama, protkanim dosetkama, on vas provodi religijsko-filosofsko-umetničkim stazama dočaravajući informatičko-internetska čudesa. Zato nije nimalo neobično što ga visokoškolci, poput ushićenih slušalaca nedavno u Matematičkom institutu SANU, po nekoliko puta prekidaju pljeskom.
Kome su bananama i krastavcima dočarali Internet?
Na prezentaciji za političare i finansijere, prilikom odobravanja para za program „Internet”, Džon Postel, Stiv Kroker i Vint Serf pokazali su kako će funkcionisati Internet u slučaju prekida komunikacionih kanala zbog atomskih udara Sovjeta. Slika s te prezentacije je objavljena u „Njuzviku” od 8. avgusta 1994. godine u okviru teksta povodom 25 godina Interneta.
Da li je ista dosetka korišćena i kada je stigao u Srbiju?
Mislim da bi u sličnoj prilici, imajući u vidu naše finansijere i političare, za predstavljanje internet veze Srbije sa svetom, umesto banana i krastavaca, bilo prikladnije koristiti srpski proizvod: kukuruz–krivak. U mojim predavanjima on je neizostavno obeležje našeg srljanja u svetlu budućnost.
Kakvu su ulogu u nastanku imali Merilin Monro i „Bitlsi”? Zar je, baš, ova plavuša toliko zaslužna?
Merilin Monro, globalna ikona lepote i poroka, Afrodita vrlog novog sveta, tragično je preminula 1962. godine. Nestao je simbol koji je erotsku energiju miliona usmeravao ka paganskoj iluziji vitalnosti liberalnog kapitalizma. Liberalna Amerika je njenom smrću ostala bez najznačajnijeg simbola tadašnjeg identiteta.
S druge strane, „Bitlsi” su, prvi put u istoriji, napravili uspešan globalni poslovni poduhvat. U svetkom uspehu „čupavaca iz Liverpula” nazirala se globalizacija kao nova vitalna snaga posrnulog kapitalizma.
Koji su još bitni uslovi u to vreme morali da se steknu?
Lajkin (prvi pas) lavež u svemiru. Gagarinov (Jurij) pozdrav nama. Rat u Vijetnamu. Ubistvo Džona Ficdžeralda Kenedija. Crnci su u Americi 1965. godine dobili pravo glasa. Smrt Martina Lutera Kinga. Mladi u takvom društvenom haosu u hipi pokretu traže zaboravljene ljudske i duhovne vrednosti. Internet je nastao u to vreme i od samog početka je zamišljen na idejama hipi pokreta i globalizacije kao slobodan, nadnacionalan, demokratski, kosmopolitski i vaseljenski.
Na šta najviše podseća svetska računarska mreža? Od čega se sastoji i kako funkcioniše?
Na porodicu u kojoj svi slobodno i skladno žive. Na veliki Fejsbuk, Tviter ili Jutjub u kojem se može oslušnuti eho vapaja za suncem naših Dušana Prelevića i Mire Peić u „Kosi”(http://www.youtube.com/watch?v=c1f6sCDATd4).U čuvenom magazinu „Njuzvik” od 7. jula 1969. beogradska izvedba stavljena je u isti rang s brodvejskom i londonskom, a po lepoti i spontanosti iznad njih. Pre nekoliko dana su mediji preneli da Atelje 212 planira novu postavku. Glavni finansijer je duvanska industrija. Fokus je na mladim mirotvorcima i grupama koje protestuju zbog ekološkog ugrožavanja planete. Mene je ova vest rastužila. Zagađivači i trovači, pod okriljem društvene odgovornosti, plaćaju troškove predstave u kojoj se izvorni paganski vapaj za suncem hrišćanskim, što se na ovome svetu ne može dosegnuti, a u pesmi Dušana Prelevića dostiže najlepšu moguću interpretaciju, menja žamorom plaćenih mirotvoraca i aktivista.
Čime su i koliko Srbi doprineli? Kako je dospeo u našu zemlju?
Od Srba na razvoj Interneta najznačajnije je uticao Nikola Tesla. U futurističkom radu o svetskom informacionom sistemu on je, pre jednog veka, do neverovatnih detalja predvideo današnju strukturu Interneta i njegovih servisa. Istovremeno je prijavio dva patenta u SAD za modulaciju koju koriste većina današnjih mobilnih i bežičnih uređaja što se povezuju na Internet.
Prva internetska veza u bivšoj Jugoslaviji uspostavljena je 1991. godine između Fakulteta organizacionih nauka i Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Ona je kasnije postala temelj srpskog akademskog Interneta.
A Mihajlo Pupin?
Mihajlo Pupin i Nikola Tesla su se našli na spisku deset najznačajnijih naučnika svih vremena u oblasti telekomunikacija. Spisak je sastavljen 2000. godine glasanjem u Međunarodnom institutu elektroinžinjera. Mihajlo Pupin je poznat po Pupinovim kalemovima koji su omogućili telefoniranje na većim udaljenostima. Malo je poznato, međutim, da je on(s Edvinom Hauardom Armstrongom) autor patenta za antenu (iz 1920), veoma bitnog u telekomunikacijama. A dobitnik je i Edisonove nagrade za rad na primeni matematičke fizike u električnom prenosu inteligencije. Po njemu je nazvan i jedan krater na Mesecu. Mnogo je držao do svog srpskog porekla.
Koliko puta su svetski moćnici pokušali da nas isključe i zbog čega?
Informacija danas ima veću vrednost nego materija. Zato je početkom međunarodnih sankcija Srbiji i uvedena zabrana komunikacija. Valja spomenuti da je Džon Postel, jedan od tvoraca i tadašnji administrator Interneta, preuzeo odgovornost za eventualno kršenje sankcija i Srbiji u to vreme dodelio mogućnost upravljanja interenet domenom .yu. Time je u velikoj meri ublažio informacione sankcije srpskom narodu. Umro je 1998. godine.
Kuda stremi Internet? Kako će izgledati u budućnosti?
Internet je distribuisana tehnologija virtuelne realnosti. Razlika između realnog i virtuelnog se polako gubi. U Internetu budućnosti te razlike neće biti.
Zašto upoređujete informatičke tehnologije i religiju? Koju nam poruku šaljete?
Religija je duhovna zajednica čoveka i boga. Razmena informacija je sastavni deo religioznog odnosa u toj zajednici. U religioznim izvorima i mitovima možemo prepoznati mnoge modele današnjih komunikacija. U njima možemo nazreti i anticipirati budući razvoj informacionih tehnologija.
Nije li Božije poslanje Adamu, prikazano na svodu Sikstinske kapele, prapreteča prve bežične veze?
Mikelanđelo je momenat kada Bog dariva dušu Adamu naslikao kao razmenu informacija u praznom prostoru od prsta Božijeg ka prstu Adamovom. Genijalna umetnička anticipacija modernih bežičnih komunikacija
Može li se Internet odupreti „Velikom bratu”? U šta će se, konačno, pretvoriti?
Internet je do sada pokazao izuzetnu otpornost na zloupotrebe. Jedina je tehnologija koja je u prošlosti imala ogroman uticaj na razvoj čovečanstva, a minimalne zloupotrebe. Utopističke ideje hipi pokreta, ugrađene u suštinu Interneta, globalno su prihvaćene i postale su stvarnost. Gotovo ih je nemoguće jednostrano menjati.
Strahujete li od zloupotreba? Hoćete li preuzeti pasoš s čipom?
Živim u Srbiji, oprezan sam. Novi pasoš nemam.Na svakom koraku srećem svakojake lovce na sumnjiva lica. Banke i osiguravajuća društva, suprotno međunarodnim konvencijama i našim zakonima, prikupljaju i međusobno razmenjuju obilje privatnih podataka. Razmere ovog orvelovskog posla su neverovatne. Prethodnih dana sam i lično imao prilike da budem učesnik jedne, gotovo smešne neprijatnosti. „Prokredit banka” odbila je da mi produži „viza” karticu jer nisam želeo da im dostavim svoj mesečni račun za telefon. Izgleda da je strast ka ličnim podacima klijenata jača od poslovnog interesa.
-----------------------------------------------------------
Virtuelni Laza
Vi tvrdite i da su dvojica pisaca, Laza Kostić i RadojeDomanović, utkali sebe?
U knjigama su najkraće definicije pojma virtuelna realnost naoko pola stranice. Naš znameniti pesnik Laza Kostić je u svojoj pesmi „Među javom i međ’ snom” dao je najkraći opis u samom njenom nazivu.U današnje vreme, kada u svetu vlada prava pomama za privatnim podacima, čitanje „Dange”Radoja Domanovića uverava me da smo mi Srbi bili građani sveta i pre pojave današnjih digitalnih dangi u formi ličnih karti s čipom i običnih mobilnih telefona pomoću kojih je moguće pratiti kretanje, navike i zadržavanje vlasnika 24 sata.
-----------------------------------------------------------
Tito i Jovanča
Kojim volšebnim putem su u taj svet dospeli Josip Broz i Jovanča Micić?
Čuvena putovanja druga Tita se nekako podudaraju s vremenom nastanka Interneta. On je,svakako, bio svestan potrebe prevazilaženja distance u prostoru, a za to su mu bili sasvim dovoljni „rols-rojs kabriolet”, „Plavi voz” i brod „Galeb”. Soja Jovanović je, nekako u to vreme (1964),snimila film „Put oko sveta”. Do današnjih dana je za mene nepoznanica da li su putovanja Josipa Broza bila uzor Miodragu Petroviću Čkalji za briljantnu ulogu Jovanče Micića ili je Josip Broz, s obzirom da je bio filmofil, inspiraciju za svoja putovanja oko sveta crpeo iz Čkaljine uloge.
-----------------------------------------------------------
Kolevka na Agori
Atinski trg smatrate prapretečom Interneta, a Aleksandrijsku biblioteku poistovećujete s „Guglom”? Kako je to moguće?
Ispod Akropolja i neposredno pored Aeropaga je mesto na kome su u antičkoj Grčkoj, pored razmene dobara, uporedo strujale i neposredno se razmenjivale ideje. Na Atinskom trgu (Agora) nastali su pojmovi: politika, nauka, logika, matematika i filozofija. Karavani su dolazili, donosili ideje iz dalekih krajeva, a odlazili sa idejama koje su nastale u Atini. Po modelu atinskog trga je nastao Internet.
„Gugl” je stvoren po uzoru na Aleksandrijsku biblioteku, naučni institut sa 700.000 svitaka uređenih po naslovima i autorima.Atinski trg, Aleksandrijska biblioteka i Platonova akademija predstavljaju modele po kojima se sve do današnjih dana uređuju obrazovanje, naučno istraživanje i razmena informacija.
-----------------------------------------------------------
Brže i do boga
Stiže li se u naše vreme brže i lakše do boga i oproštaja grehova preko Interneta?
Internet postepeno vernicima postaje prečica do boga. Treba pogledati sajtove: http://godtube.net i http://islamictube.net/ Moguće je video-snimak molitve postaviti na sajt, a ona potom pronalazi pravi put do svevišnjeg. Kako je krenulo, možemo očekivati da se omogući slanje video-snimka ispovesti, a oproste grehovasa elektronskim potpisomplaćati „viza” karticom.
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 22/11/2009]
