Izvor: Blic, 22.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inspektori rada zaposlili 50.000 radnika
Inspektori rada zaposlili 50.000 radnika
Tokom prošle godine inspekcija rada podnela je sudovima više od 4.300 prekršajnih prijava, od čega se većina odnosi na držanje radnika na crno. Međutim, na osnovu prijava podnetih zbog držanja neprijavljenih radnika kaznu po novom Zakonu o radu lane nije platio nijedan poslodavac u Srbiji.
Zakonom su za ovaj prekršaj propisane su veoma visoke novčane kazne. One se za pravna lica i do milion dinara, ali kako za 'Blic' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << objašnjava Živka Đurić, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, problem je u tome što su sudovi neefikasni, pa se ovi predmeti sporo rešavaju i sporovi otežu u nedogled. Tek u poslednjih mesec dana, kaže ona, izrečene su prve kazne.
Kako bi se omogućila bolja primena zakona Ministarstvo za rad će, kaže Đurićeva, inicirati da se izmeni Zakon o prekršajima kako bi se proširila ovlašćenja inspekciji rada i omogućilo se da ona vodi prekršajni postupak u prvom stepenu.
Držanje neprijavljenih radnika, prema njenim rečima, najviše je zastupljeno u ugostiteljstvu, zanatstvu, trgovini, građevinarstvu i to kako kaže iz prostog razloga što ove delatnosti najviše rade.
- Akcijama inspektora rada, rad na crno u Srbiji poslednjih godina znatno je smanjen, ali je stanje kod nas u toj oblasti još uvek mnogo gore nego u Evropskoj uniji. Posle poseta naših inspektora radni odnos lane je zaključen sa 21.563 radnika, dok je godinu dana ranije na taj način prijavljeno oko 30.000 radnika - kaže Đurićeva dodajući da ovakav učinak u zapošljavanju nema ni Nacionalna služba za zapošljavanje.
Radnici koje poslodavci neće da prijave mogu i sami da se jave inspekciji rada i to potpuno anonimno. Iako inspektori nisu obavezni da reaguju na anonimne prijave, u inspekciji rada kažu da oni kreću u akcije na osnovu takvih dojava jer im je to dobar putokaz gde treba da deluju.
Problem je, međutim, što se radnici najčešće jave tek kada odu iz firme u kojoj nisu bili prijavljeni. Isti je slučaj i sa ostalim oblicima kršenja Zakona o radu, kao što je prekovremeni rad, pauza za ručak, dnevni i nedeljni odmor, o čemu radnici ne smeju da pričaju. R. M.
