Izvor: Politika, 16.Nov.2013, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inspektori kreću u kontrolu đačkih obroka
Pooštrava se procedura odabira dobavljača đačkih obroka. – I školske komisije moći će da provere gde se priprema ručak za osnovce
Nadležne inspekcije pojačano će kontrolisati rad firmi koje se bave đačkom ishranom – i to prema spisku koji će im dostaviti prosvetna vlast. Škole će ubuduće biti u obavezi da kopiju ugovora potpisanog sa dobavljačem hrane i fotokopije prateće konkursne dokumentacije ponuđača dostave Ministarstvu prosvete, što do sada nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bila praksa. Moći će da se formiraju komisije osmoletki kojima će biti omogućeno da vide u kakvim se prostorijama pripremaju obroci za školarce.
Dužnost škola biće i da od proizvođača i distributera hrane za učenike traže detaljne informacije o opremljenosti kuhinja, opremi za distribuciju hrane, čak i broju zaposlenih u preduzeću koje učestvuje na konkursu za dobavljača đačkih obroka. Ove nove mere trebalo bi da osiguraju da se više ne ponovi zarazno trovanje učenika u školskim trpezarijama i deo su novih mera opreza i pooštravanja procedure odabira dobavljača obroka za đake koje je pripremilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a uskoro će ih saopštiti direktorima osmoletki, saznaje „Politika”.
Pitanje je kada bi se nadležni setili da bar pokušaju da uvedu red u biznis bez kontrole, kao što je ishrana učenika, da se nedavno nije dogodilo masovno trovanje osnovaca. Podsetimo, 30. oktobra, posle obedovanja u đačkim trpezarijama zbog mučnine, povraćanja i proliva, lekarsku pomoć u bolnicama i domovima zdravlja širom prestonice tražilo je više od 250 đaka iz 12 beogradskih osnovnih škola. Kasnije su uzročnika zaraze – bakteriju stafilokok u špagetima bolonjeze, koje su tog dana školarcima poslužene za ručak, mikrobiološkim analizama otkrili stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Utvrđeno je i da je obrok zagađen stafilokoknim enterotoksinima u dečje tanjire stigao iz restorana „Zlatna varoš”, koji je ubrzo zatim sanitarna inspekcija zakatančila do daljeg. Prosvetna vlast od starta insistira da se pronađu odgovorni u lancu pripremanja i distribucije đačkih obroka i da budu kažnjeni. Još se čeka na konačni izveštaj koji će pokazati izvorište zaraze. U međuvremenu, škole za koje je hranu spremala „Zlatna varoš” promenile su dobavljača.
– Sa kolegama iz Ministarstva zdravlja dogovorili smo se o narednim koracima koji predstoje i njima i nama. Što se tiče eventualnog podnošenja krivičnih prijava, tu obavezu će ispuniti Ministarstvo zdravlja, jer pod njihovom kapom su i sanitarna inspekcija i Gradski zavod za javno zdravlje, a obavestili su nas da očekuju da će uskoro biti gotov konačni izveštaj, na osnovu kog će odgovarajućim organima moći da se podnesu prijave. Ali to ne znači da će Ministarstvo prosvete beskonačno čekati na eventualno pozivanje na odgovornost onih za koje se utvrdi da su zakazali u lancu – kaže za naš list Ljubiša Antonijević, pomoćnik ministra prosvete za osnovno obrazovanje.
– Pomenute mere će u najskorije vreme biti upućene školama i objavljene na sajtu Ministarstva prosvete. Namera nam je da tim dopisom obavestimo i obavežemo škole da prilikom sklapanja ugovora sa proizvođačima i distributerima đačke ishrane pooštre proceduru. Da od dobavljača traže da dostave sve potrebne reference o prostoru u kome se hrana priprema. Predstavnici školskog odbora, saveta roditelja i rukovodstva škole činiće komisiju koja, ukoliko želi, može da izvrši neposredan uvid u mesto gde se gotove jela za učenike. Od potencijalnih dobavljača škola će tražiti da pokažu da u skladu sa zakonom ispunjavaju uslove u pogledu prostora, prevoza, broja zaposlenih za bavljenje ovom delatnošću – objašnjava Antonijević.
Kolege iz dva ministarstva ustanovile su da bi kao vid prevencije dobro došlo obavezivanje škola da prosvetnoj vlasti posle potpisivanja ugovora sa odabranim proizvođačem i distributerom đačkih obroka kopiju ugovora i pojedinosti u vezi sa tim ugovorom dostave Ministarstvu prosvete, koje će ta dokumenta proslediti nadležnim republičkim inspekcijama koje rade pod okriljem Ministarstva zdravlja.
– To se ranije nije radilo, a ovako ćemo inspekcijama ukazati na to gde treba da osim redovnog obave i vanredan, pojačan nadzor. Redovna kontrola obavlja se kvartalno, četiri puta godišnje, na svaka tri meseca. Činjenica je da inspektora nema dovoljno a da imaju 12.000 privrednih subjekata čiji kvalitet rada proveravaju. Ipak dogovorili smo se da se praksa kontrolisanja uslova rada u firmama koje se bave đačkom ishranom promeni, da provere budu češće, a pogotovo u firmama koje budu sklapale ugovore sa školama – razjasnio je Antonijević.
M. Simić-Miladinović
objavljeno: 16.11.2013.
