Izvor: Blic, 30.Avg.2011, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inspektori inspektora
Zakon o pušenju postao je mera (efikasnosti) administracije. Kadgod prođem pored nekog nadleštva, pitam se - ako ih ovoliko istovremeno puši ispred, koliko li ih ima gore u kancelarijama? A u zbiru sa nepušačima?
Sa tom slikom dočekah jednu prošlonedeljnu najavu. Otresiti nesrećni roditelji onog dečaka-karatiste što je poginuo nedavno kod Žagubice u morbidnoj traktorskoj egizbiciji trenera, stali su na čelo jedne dobre akcije. Da se utvrdi ko sve osniva, trenira brojne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << klubove i kako oni rade. I onda smo čuli ljude iz Ministarstva sporta - sve će biti rešeno.
Sad će zakon, a onda i - inspektori sporta. Ima li ikakve druge regulative za održavanje života društva osim gomilanja službi - policijska, komunalna, tržišna, pa inspekcija rada... i sad sportska. Trudim se da ne verujem da sam nedavno čuo da će zbog gomilanja (para) državnih agencija biti osnovana i jedna za ispitivanje svrsishodnosti imenjakinja...
Iako se ministar policije onomad povodom „Trboseka" na Bir festu podrugnuo prozivkama bogoradeći „ta, nećete valjda da svako ima svog policajca", radi se upravo o tom sledu. Nije tu na delu samo Parkinsonov zakon o multiplikovanju administracije do momenta kad postaje sama sebi i dovoljna i neophodna.
Ovde je trend da samo (partijska) država radi, pa se ide na „punu zaposlenost" - u državnoj službi. Ili ćemo svi biti inspektori nečega, ili će bar svako imati svog. Onda, kad tri formalna penzionera ne budu imala ni pola zaposlenog od koga se „penzioniraju". Postoji i uzorak na kome se to meri. U propalim krajevima i opštinama, uopšte nema zaposlenih van uprave i javnih preduzeća. Ta „propalost" je i signal budućnosti, uz pozdrave iz Crne Trave?
Povezane vesti: Brvno na Sitnici Profit i alavost
