Izvor: Politika, 19.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inkluzivno obrazovanje, želje i praksa
U OŠ „Dragan Kovačević” zdrava i hendikepirana deca zajedno u klupama uče poput svojih vršnjaka u školama u svetu
U Srbiji se zahuktava priča o inkluzivnom obrazovanju koje podrazumeva da zajedno u klupama sede i zdrava i deca sa poremećajima u razvoju, kao što je to, recimo, u Finskoj. Zaboravlja se pri tome da u našoj zemlji, u centru Beogradu, već više od pola veka postoji takva škola.
Bez obzira na to što u punom nazivu stoji oznaka „za zaštitu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vida”, Osnovnu školu „Dragan Kovačević”, pored slabovidih đaka, pohađaju i astmatičari, deca sa kardiovaskularnim problemima, učenici oboleli od cerebralne paralize u početnom stadijumu, hiperaktivni i autistični mališani, socijalno i emotivno zapuštena deca, kao i potpuno zdravi dečaci i devojčice.
– Ovde je zastupljena inkluzija, ali u obrnutom smeru. Većinu đaka čine deca sa smetnjama u razvoju, dok su u manjini oni potpuno zdravi učenici. S obzirom na to da je ovo jedina škola ovakvog tipa u Beogradu, pohađaju je deca iz različitih i veoma udaljenih delova grada. Zato roditelji obično uz bolesno dete ovde upisuju i svoju zdravu decu, kako bi ih sve vodili u jednu školu i kako bi se kasnije sestre i braća ispomagali. Odeljenja su mešovita. Uči se po planovima i programima redovnih škola – objašnjava za naš list direktor škole Olivera Abadić.
Ona ističe da se njeni đaci zajedno sa učenicima iz redovnih škola nadmeću i osvajaju nagrade na opštinskim i gradskim takmičenjima iz istorije, biologije, srpskog, matematike..., da polažu prijemne ispite za upis u redovne srednje stručne škole i gimnazije, da mnogi od njih završe i fakultete. Neki pak idu na zanate.
– U našoj školi, po mnogo čemu jedinstvenoj na Balkanu, radi se kao u najskupljim američkim koledžima. Uz rad u malim grupama, od pet do deset učenika, postoji i individualni rad. I klupe su poput jednoseda, lako pokretljive i prilagođene deci sa hendikepom. U svakoj učionici imamo računar, dosta savremenog didaktičkog materijala, raznih pomagala. Fiskulturna sala izgleda kao fitnes centar. U holu je i akvarijum. O ribicama se brinu đaci. Za učenike svih uzrasta postoji i celodnevni boravak. Tu im stručnjaci drže kreativne radionice, od onih u kojim se uči bonton do takozvanih tehničko-informatičkih igrarija. Uče tu đaci i da glume, plešu, slikaju, pevaju, da igraju folklor... Naši učenici su za Dan škole izveli mjuzikl „Kratki rezovi” koji je zapravo predstavljao scene iz filmova „Fleš dens”, „Kosa”, „Bluz braders”, „Titanik”, „Prodavačica ljubičica”. Škola je do ove školske godine imala i svoj rok bend – priča direktorka.
U predškolskoj grupi sa mališanima rade defektolozi i vaspitači. Za mlađe osnovce tu su, uz defektologe i učitelji, a od petog razreda deci predaju predmetni nastavnici koji su dve godine specijalizirali na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Za individualni rad sa učenicima u školi postoje logopedi, stručnjaci za psihomotoriku, vizuelne treninge, a u oftalmološkom kabinetu u školi je pored oftalmologa i ortoptičar-pleoptičar. Tu su i socijalni radnik i psiholog zaduženi pre svega za rešavanje problema koji nastaju zbog toga što su tu deca iz različitih slojeva društva. Ima ih i iz domova za napuštenu decu, prihvatilišta, siromašnih, ali i emotivno nestabilnih i problematičnih porodica. Pojedinim đacima su jedini obroci oni koje dobijaju u školi.
– Inkluzivno obrazovanje je potrebno, ali je veoma skupo, jer u tom slučaju sve redovne škole treba da budu opremljene različitim savremenim pomagalima. Morale bi da zaposle različite stručnjake neophodne za rad sa hendikepiranima. Nastavnici bi morali da se defektološki ostruče. Prilazi školama bi morali da se preurede, ali i da se naprave toaleti za osobe sa invaliditetom. A u mnogim školama u Srbiji ne postoje ni obični ve-cei. Čini se da se ne razmišlja dovoljno ni o tome kako će ta deca iz časa u čas da prelaze iz jednog u drugi kabinet. A da ne govorimo o tome koliko su ulice, trotoari, gradski prevoz u našoj državi neprilagođeni osobama sa invaliditetom – smatra direktor škole koju i donatori najčešće zaobilaze.
Ukoliko se izuzme ova škola i njeni štićenici, osobe sa invaliditetom u Srbiji ili pohađaju specijalne škole ili pak posebna specijalna odeljenja u takozvanim normalnim ili redovnim školama.
Aleksandra Brkić
[objavljeno: 20/12/2008]
