Izvor: Politika, 21.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Infarkt i u osnovnoj školi
Iako nema zvaničnih statistika, iskustva lekara govore da mlade, u zabrinjavajućem broju, muče srčana oboljenja, tumori, alergije i različite vrste infekcija
Među akademcima Beogradskog univerziteta za oko 15 odsto je u porastu broj mladih koji imaju problema sa alergijama. Ordinacije su pune mladića koji traže pomoć zbog problema sa kičmom, a jedna od najčešćih tegoba je diskus hernija. Sve se češće doživljava infarkt u mlađim godinama, a najdramatičniji je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slučaj učenice beogradske osnovne škole koja je posle časa fizičkog vaspitanja doživela infarkt.
Ovo su samo neki od zdravstvenih problema koji muče mladu populaciju poslednjih godina. Iako nema zvaničnih statistika, iskustva lekara govore da mlade, u zabrinjavajućem broju, muče srčana oboljenja, tumori i različite vrste infekcija.
Kako naglašavaju doktori iz urgentnih službi, najteže im pada kada roditeljima mladića i devojaka koji iznenada preminu moraju da objašnjavaju šta se dogodilo "kad da su im deca bila zdrava i bez ikakvih tegoba". - Kod mladih ljudi sve je češća naprasna smrt. Šesnaestogodišnjaci danas mnogo puše i piju alkoholna pića, pa su im krvni sudovi ugroženi. Mladi, takođe, često idu u teretane u želji da izgledaju što bolje pa dolazi do prskanja krvnog suda u glavi i izliva krvi u mozak. Poznato je i da obolevaju od hepatitisa Be, ali i od side - objasnila je dr Radmila Šehić, načelnica smene u beogradskoj Hitnoj pomoći.
Dr Vladislav Vukomanović, direktor Pedijatrijske klinike Instituta za majku i dete, kaže da su upale srčanog mišića i srčane opne takođe prisutne kod mlađe populacije. On objašnjava da su, prema nekim statistikama, kod pet odsto ljudi do 33 godine prilikom obdukcije nađeni "ožiljci" na srcu kao uzrok preležanog miokarditisa, a da oni nisu ni znali da su ga imali.
Mladi u Srbiji imaju problema i sa infekcijama. Posle respiratornih infekcija koje su najčešće među mlađom populacijom, za šta lekari "krive" treći krajnik, ističe se da za samo nekoliko "stepenica" zaostaju urinarne infekcije. Podaci pokazuju da na 1.000 rođene dece urinarne infekcije dobije petoro mališana. Dr Dragutin Tričković, direktor Instituta za majku i dete i stručnjak u ovoj oblasti, kaže da će se, ako se nepravilno leče, u 80 odsto slučajeva infekcije ponoviti, ali i da su od svih urođenih anomalija između 30 i 40 odsto urogenitalnog porekla.
Karcinom ne pogađa samo starije građane. Prof. dr Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu, kaže da postoje maligni tumori koji su tipični za mlade do 18. godine, poput raka krvnog i limfnog tkiva, tumora mozga i mekih tkiva.
- Godišnje od takozvanih solidnih malignih tumora, koji obuhvataju sve vrste osim karcinoma krvi i limfe, registrujemo oko 150 obolelih. Činjenica je da se granica obolevanja iz godine u godinu spušta ka mlađoj populaciji - istakao je dr Borojević.
Česti su i maligniteti kostiju, što potvrđuje i dr Branko Sbutega, iz Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica". Ova vrsta zloćudnih tumora javlja se kod mladih koji su zakoračili u drugu ili treću deceniju. Simptomi koji upozoravaju da je oboljenje napredovalo jesu bolovi i oticanje nogu i ruku, ograničeni pokreti i povišena sedimentacija.
- Tumor se najčešće nalazi na donjem kraju butne kosti, gornjem kraju potkolenice i nadlaktice, kao i u predelu kuka. Događa se da se oboljenje javi i kod dece u pubertetu, onda kada najviše rastu. U bivšoj SFRJ beležili smo između 350 i 400 slučajeva obolelih od maligniteta kostiju, a sada se samo u Srbiji kod više od 500 ljudi bolest dijagnostifikuje - kaže dr Sbutega.
Ordinacije su pune i tridesetogodišnjaka koji traže pomoć zbog problema sa kičmom, a jedna od najčešćih tegoba je diskus hernija, koja može da izazove i ozbiljne komplikacije.
Da bi bili zdravi kao dren i spremni za stvaranje porodice u kasnijem životnom dobu, lekari upozoravaju mlade na neophodnost redovnih sistematskih pregleda. Zdenka Janković, doktor medicinskih nauka iz beogradskog Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata, kaže da se na osnovu desetogodišnje retrospektive sistematskih pregleda oko 25.000 akademaca prve i treće godine Beogradskog univerziteta uočava da je u porastu za 15 odsto broj onih koji imaju problema sa alergijama. U porastu je i slabovidost za 18 do 24,5 odsto koja zahteva korekciju nošenjem naočara ili sočiva. Ispitivanja u školskoj 2005/06. godini pokazala su da deformitet kičmenog stuba ima sedam odsto studenata, promene na koži oko šest odsto njih, a anomalije stopala pet odsto pregledanih. Povišen krvni pritisak je primećen kod 1,2 odsto mladića i devojaka, a šum na srcu kod 0,9 odsto studenata.
- Od akutnih oboljenja najviše su zastupljena oboljenja organa za disanje, potom organa za varenje i urogenitalnog sistema. Mladi su najosetljivija grupacija stanovništva koja je pod opterećenjem takozvanog socijalnog obolevanja, što obuhvata stanja poput neželjene trudnoće, polno prenosivih infekcija, ubistva, samoubistva, nasilnih povreda i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. To je posledica siromaštva, eksploatacije, neznanja i rizičnog ponašanja - rekla je dr Janković.
Nepravilno držanje kod akademaca je smanjeno, iako se čak 45 odsto studenata ne rekreira, a na razvoj teških oboljenja odlučujući uticaj imaju i duvan i alkohol, što mnogo ne uzrujava studente, jer oko 25 odsto njih svakodnevno puši, a 22 odsto konzumira "teška" pića.
D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 21.08.2007.]
