Izvor: RTS, 13.Feb.2015, 09:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Industrijsko zemljište "guta" oranice
U godini koju su UN posvetile poljoprivrednom zemljištu, statistika pokazuje da Srbija godišnje nepovratno izgubi i do 32.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, jer ga građani i privreda pretvaraju u industrijsko. Stručnjaci traže da se to spreči, uz podsećanje da se jedan centimetar humusnog sloja na krečnjačkoj steni formira za hiljadu godina.
U resornom ministarstvu kažu da oni samo daju preporuke, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a da odluke o pretvaranju namene zemljišta donose isključivo lokalne samouprave.
Iako u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu precizno piše da za druge namene ne treba koristiti zemljište iznad pete klase, praksa pokazuje drugačije. Kameni temeljci budućih fabrika postavljaju se širom zemlje.
Pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Ivan Dević rekao je da je Zona "Jugoistok" rađena na zemljištu koje je u nekom pre postupku bilo poljoprivredno zemljište, ali koje je stečeno u pravnom poslu sa Vojskom Srbije koja je bila vlasnik tog zemljišta i pre što se formirala ta zona izvršena je prenamena zemljišta.
Predsednik Skupštine grada Jagodine Dragan Marković kaže da sve što je napravljeno u Jagodini nije napravljeno na poljoprivrednom zemljištu, industrijska zona je napravljena na močvarnom zemljištu i ta lokacija se zove rit - pet fabrika se pravi na toj lokaciji.
U pojedinim lokalnim samoupravama smatraju da, zarad razvijanja privrede, zemljište treba iskoristiti za prerađivačke kapacitete.
Predsednik Opštine Trstenik Miroslav Aleksić rekao je da je cilj da ta ulaganja u privredu obuhvate i primarnu proizvodnju, u smislu neke prerade poljoprivrednih proizvoda, što bi s jedne strane uposlilo ljude a sa druge starne iskoristili one proizvode i ono što rade poljoprivredni proizvođači.
Stručnjaci traže da se samo za velike infrastrukturne objekte poljoprivredno zemljište pretvara u industrijsko ili građevinsko.
Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu rekao je da se na jedan hektar plasteničke proizvodnje može obezbediti daleko veći broj radnih mesta, nego u bilo kojoj industriji, koja može da funkcioniše 10 godina zahvaljujući subvencijama koje naša država daje od već podignutih kredita iz inostranstva za otvaranje radnih mesta.
"Kad bi smo ta sredstva dali poljoprivrednim proizvođačima mogli bi smo da imamo jako veće efekte i dugoročnije nego što imamo od ovih otvaranja radnih mesta", smatra Ševarlić.
U resornom ministarstvu kažu da se koristi 3,4 miliona hektara poljoprivrednog zemljista, a da je gotovo pola miliona hektara neobrađeno. Apeluju da se taj važan resurs zaštiti i čuva od prenamene.
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković rekla je da u tom smislu smo izuzetno zainteresovani da svaki pedalj poljoprivredog zemljiđta iskoristimo za poljoprivrednu proizvodnju. 00 14 54
Prema njenim rečima, nažalost mi nismo uvek u situaciji da kontrolisemo i da omogucimo izdavanje poljoprivrednog zemljista...
Podsetimo da je 90 odsto teritorije zahvaćeno erozijom. Godišnji nanosi u Srbiji izazvani tom pojavom iznose oko 33 miliona kubnih metara, a od toga se oko četvrtine nepovratno gubi odlazeći u reke. U svetu, zemljište je nacionalno blago. Primera radi, u Sjedinjenim Američkim Državama o njemu brine nacionalna garda.
