Izvor: Blic, 04.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Impuls, duplo skuplji
Impuls, duplo skuplji
BEOGRAD - Nakon višemesečnih pritisaka iz 'Telekoma' da cena impulsa mora biti viša, na predlog Upravnog odbora ovog preduzeća, a po odobrenju Saveznog ministarstva za unutrašnju trgovinu, utvrđeno je poskupljenje u dva navrata (najpre 35 odsto, i najnovije od 1. avgusta od 48,5 odsto).
Tihomir Živanović, inženjer telekomunikacija i doskorašnji inspektor u Republičkom ministarstvu za saobraćaj i veze, objašnjava da je nakon dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podizanja cene impulsa u roku od samo mesec dana, impuls zapravo skuplji za preko 100 odsto.
- Ako je cena impulsa pre prvog poskupljenja bila 15 para, a nakon drugog iznosi 33,6 para, jasno je da će nam računi za telefon biti uvećani za više od 100 odsto- objašnjava Živanović.
Prema njegovim rečima, do poskupljenja je došlo i smanjenjem trajanja impulsa, koji je u intervalu od šest do 15 sati i od 17 do 21 sat skraćen sa ranijih tri na dva minuta, pa poskupljenje impulsa na bazi tog skraćenja impulsa iznosi 33,3 odsto. U intervalu od 15 do 17 i od 21 do šest sati, umesto ranijeg pravila jedan razgovor - jedan impuls, sada impuls traje četiri minuta.
- To je višestruko povećanje, koje će najviše da pogodi sirotinju, koja zove noću kada je jeftiniji impuls. Sada je to enormno poskupelo, pa će poskupljenje za one koji su imali najmanje račune iznositi i do 200 do 300 odsto - objašnjava Živanović.
On napominje da će ovo skraćenje impulsa takođe posebno pogoditi mlade, a pre svega korisnike Interneta.
- Oni se noću, kada je važilo pravilo da je jedan razgovor jedan impuls, kače na Internet, gde provode i po nekoliko sati, pa će njima početi da stižu enormni računi. Ovde se svi kunu u mlade, a njih će ovo najviše pogoditi - ističe Živanović.
Ovakva odluka o poskupljenju, kako on objašnjava, doneta je na bazi podataka iz januara 1999. godine, što 'govori o neozbiljnosti Upravnog odbora, koji nije pratio iz meseca u mesec trendove o potrošnji, vodeći računa da to ne pogodi najugroženije slojeve, što se sada upravo dogodilo'.
Prema podacima iz 1999. godine, od ukupno 1.883.500 pretplatnika- fizičkih lica, račune manje od 10 dinara (samo pretplata i 40 impulsa) plaćalo je 125.000 lica, od 10 do 50 dinara 493.500 lica. Ovim dvema kategorijama, koje plaćaju do 50 dinara, kako objašnjava Živanović, pripada 33 odsto ukupnog broja pretplatnika. Račune od 50 do 100 dinara plaćalo je 25 odsto građana, od 100 do 150 plaćalo je 14, 2 odsto pretplatnika, a 28 odsto građana plaćalo je tada preko 150 dinara. Prema Živanovićem rečima, poskupljenje će najteže pogoditi onih 33 odsto korisnika, koji su plaćali do 50 dinara mesečno.
- Kada dođe do ovako enormnog poskupljenja, nadležni moraju da objasne u šta će uložiti te pare. Trebalo je da se Dragor Hiber, kao predsednik UO 'Telekoma' i Draško Petrović, kao generalni direktor, da se obrate javnosti i da nam kažu šta nam obećavaju za uzvrat. Oni nam naravno ništa nisu obećali, kvalitet usluga kod nas je ispod svake kritike. Gore ne može biti - tvrdi Živanović.
Prema njegovim rečima, po zakonu 'Telekom' je zadužen za održavanje instalacija i aparata sve do krajnjeg korisnika, troškove održavanja snosi korisnik.
- To bi značilo da građani imaju ugovor sa 'Telekomom' po kome u slučaju bilo kog kvara aparata ili instalacija, popravke građani plaćaju 'Telekomu', a ne kao sada njegovim radnicima - na ruke, koji po pravilu traže devize za to. Osim toga, u zakonu stoji i da je 'Telekom' odgovoran za nanetu štetu korisniku zbog neizvršavanja obaveza. To znači da neko ko nije mogao usled loših veza da obavi razgovor i nije završio neki posao, ili neko kome su se 'prikačili' na liniju, pa mu stižu enormni računi, može da tuži 'Telekom' i traži nadoknadu - tvrdi Živanović, napominjući da bi građani trebalo da formiraju Udruženje potrošača, koje bi im pružalo zaštitu i nateralo nadležne da više vode računa o odnosu cena i kvaliteta usluga. K.Preradović
