Izvor: Danas, 14.Maj.2015, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imaginarni neprijatelji zaštitnika građana
...Želeo sam ozbiljno da polemišem sa onima koji su stali u odbranu Saše Jankovića, izmišljajući, baš kao i on, imaginarne neprijatelje tzv. zaštitnika građana. Međutim, niko od njih nije željan polemike. Željni su jednoumlja i nametanja njihovog, odnosno njegovog, mišljenja kao dogme. Oni retki koji to ne prihvate od istih tih će dobiti etiketu "neprijatelja demokratije", jer valjda u toj njihovoj demokratiji jednoumlje je vrhunac demokratskog dostignuća.
No, hajde >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << što smo svi mi koji mu postavimo neko nezgodno pitanje vezano za njegov krajnje politički pamflet koji naziva izveštajem proglašeni kao "neprijatelji demokratije". Hajde i to što nas veliki protivnici režima, posebno karikaturisti koji od tog istog režima dobijaju godišnje nagrade "Službenog glasnika", crtaju na najvulgarniji način. Hajde i to što nemamo ni deseti deo mogućnosti da negde prozborimo nešto u našu odbranu na tim od Vučića "cenzurisanim" medijima. Nema veze, sve je to ni po jada.
Strašno je to što o tragediji Predraga Gojkovića, smrtno stradalog u stanu Saše Jankovića pre 22 godine, ne smeju nigde da zucnu ni Gojkovićevi roditelji. Za tzv. zaštitnika građana oni prave "rijaliti šou". Pošto je tzv. zaštitnik tako nešto izjavio, onda je valjda sasvim u redu da se 90 odsto medija koji su listom na njegovoj strani stave u službu hajke na roditelje i hajke na one koji su se drznuli da puste njihovu stranu priče. To je onaj ključni momenat gde se prekida nit o zaštitniku građana, a počinjemo da govorimo o Saši Jankoviću. Sve do tog momenta Jankovića smo mogli da doživljavamo kao osobu koja predstavlja instituciju Zaštitnika građana. Od momenta kada je Gojkovićevim roditeljima zabranjeno da pitaju kako im je stradao sin i kada su proglašeni za tvorce "rijalitija", od tada je to samo tzv. zaštitnik građana, odnosno samo Saša Janković.
I nije ovde pitanje da li je on nešto kriv ili nije kriv u pomenutom slučaju. Niko i nema nameru da mu imputira krivicu i neka se ne plaši toga. Ovde se radi o tome zašto se izbegava pominjanje mogućnosti da se utvrdi istina. Zašto sam Janković od ove teme beži kao đavo od krsta? Slažem se, tužilac je na osnovu dostavljenog materijala mogao da odbaci da u tom slučaju postoji krivično delo i da se slučaj okonča kao potvrda da je Gojković izvršio samoubistvo. Ali, onda ćemo po toj logici da poverujemo i da u slučaju Dade Vujasinović takođe nema krivičnog dela, jer je zaključeno da se radi o samoubistvu. Zašto bismo taj slučaj danas otvarali? Kako to da oni koji tako žestoko staju u odbranu lika i dela Saše Jankovića u slučaju Dade Vujasinović vide prostor za novu istragu, ali eto u slučaju nastradalog Predraga Gojkovića to ne vide? Ne dokazuju li time da njih suštinski nije briga ni za samu Dadu Vujasinović, niti za bilo koga koja nastradao pod sumnjivim okolnostima, već takve slučajeve pokreću isključivo kada im to politički odgovara? Kako je moguće da empatiju imaju za Dadine roditelje, ali za Predragove nemaju?
Znam, sada će mnogi skočiti kao opareni da mi odgovore. No, da budem iskren, nije me briga. NJihove nervozne i ljutite reakcije do sada su me samo radovale, jer istina zna da zaboli, a u ovom slučaju je istina da su oni neverovatno licemerni. Ponoviću hiljadu puta - Jankovića ne okrivljujem! Samo, baš kao i slučaju Dade Vujasinović u kome roditelji traže istinu, želim da se utvrdi istina koju zahtevaju i roditelji Predraga Gojkovića. Da li bi ta istina eventualno nekog pogodila, to je sasvim druga tema. Uostalom, svojim dosadašnjim izjavama vezanim za Gojkovićevu pogibiju sam Saša Janković se upetljao nekoliko puta. Ah, da ne zaboravim, u onom političkom delu u kome, zamislite mog greha, kao poslanik imam puno pravo da štošta pitam tzv. zaštitnika o njegovom izveštaju, to ću obilato nastaviti i u narednom periodu. To moje pravo da njegov izveštaj okarakterišem kao politički pamflet ne može niko da mi oduzme, a spreman sam sa svima, pa i sa samim Jankovićem, na temu njegovog izveštaja gde god požele on i njegovi branioci da vodimo polemiku. Plašim se samo da se oni te polemike, baš kao i on, žestoko klone, jer su navikli da dijalog vode samo sa nekim ko se sa njima slaže. Sve one koji iskaču iz njihovog pogleda na svet uglavnom okarakterišu kao "neprijatelje demokratije". No, to mnogo više govori o njima, a posebno o Jankoviću.
*Autor je narodni poslanik
