Izvor: TangoSix.rs, 07.Nov.2019, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li smisla modernizacija Orla?
Kako je Tango Six pre dva dana već preneo, Srbija je u okviru projekta modernizacije jurišnog aviona Orao, krenula sa aktiviranjem dvosedih primeraka NJ-22 koji su se još 1996. godine, prema Sporazumu o subregionalnoj kontroli naoružanja i smanjenja broja borbenih aviona našli u Muzeju vazduhoplovstva Beograd gde su od tada stajali u otvorenom delu muzejske postavke, nedostupni posetiocima.
Prilikom smanjenja broja borbenih aviona na tada propisanih 155 (uz to je bilo ograničenje >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << i na 53 borbena helikoptera) u Muzej vazduhoplovstva prebačeno je 12 Orlova od kojih 4 dvoseda NJ-22. Upravo će ti avioni tokom narednih godina u Vazduhoplovnom zavodu ‘’Moma Stanojlović’’, proći kroz generalni remont, produženje životnog veka i modernizaciju.
NJ-22 25505 koji je 23 godine boravio u muzeju / Foto: Svetozar Jokanović
Osim aviona sa evidencijski brojem 25505 koji je spomenut u našem prethodnom tekstu, za koga smo naveli da je imao 555,3 sata naleta u 1182 leta, i da je proizveden septembra 1987, tu su i NJ-22 25506 proizveden novembra 1988. sa 599,4 sata naleta u 1344 leta, potom 25509 proizveden decembra 1988. sa 592,3 sata naleta u 1413 letova, i primerak 25511 proizveden juna 1989. koji je u 1375 letova imao nalet od 607,4 časa.
RV i PVO Vojske Srbije u poslednje dve godine može da računa na desetak aktivnih Orlova, po pet jednoseda J-22 i dvoseda NJ-22 što je veliki napredak u odnosu na prethodni period. Svi avioni se, osim jednog dvoseda, nalaze na aerodromu Lađevci u 241. lovačko-bombarderskoj avijacijskoj eskadrili. Ovaj dvosed koristi se za potrebe projekta modernizacije odnosno konkretno to je avion za ispitivanje novog naoružanja. Takođe tri aviona se trenutno nalaze na remontu u vazduhoplovnom zavodu ‘’Moma Stanojlović’’.
Od 16 jurišnih Orlova, RV i PVO trenutno računa na njih 10 od kojih se jedan koristi u razvoju projekta modernizacije / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six
Ukupno, celokupna flota bez aviona iz muzeja, broji 16 jurišnika, 9 jednoseda i 7 dvoseda. Što se tiče starosti aviona jednosedi su proizvedeni između januara 1985. i maja 1992. a dvosedi NJ-22 u periodu od novembra 1988. do aprila 1991. Prvobitno propisani životni vek Orla bio je 24 godine ili 3000 sati naleta. Vojnotehnički institut je na jurišnicima već produžio životni vek za 5 godina a onda je pređeno na održavanje po stanju. Poslednjih godina svedoci smo da su pojedini avioni vraćani u službu bez generalnog remonta.
O samoj modernizaciji Orla, razvoju i napretku ovog projekta Tango Six je već više puta pisao. Takođe, pisali smo i o stanju flote, njenoj perspektivi, mišljenjima tadašnjeg rukovodećeg RV kadra, kao i o tome ima li smisla izvršiti modernizaciju ovog tipa aviona koji predstavlja oslonac lovačko-bombarderske avijacije RV i PVO Vojske Srbije. Podsetimo, demonstrator predloga moguće modernizacije Orla prvi put je prikazan još početkom aprila 2016. godine prilikom svečanog otvaranja novog hangara na aerodromu ‘’Pukovnik-pilot Milenko Pavlović’’ u Batajnici.
Tango Six je takođe krstio modernizaciju letelice kao „Orao 2.0“, ime koje je sada već opšte prihvaćeno.
NJ-22 25507 kao demonstrator moguće modernizacije Orla / Foto: Petar Vojinović, Tango Six
Od tada nije bilo mnogo konkretnih vesti o tome kako se odvija razvoj sistema i naoružanja kojima će biti opremljeni modernizovani Orlovi. O tome zašto je odlučeno da se ide na modernizaciju Orlova prvi put nam je marta 2017. godine otkrio tadašnji načelnik Uprave Ministarstva odbrane za Odbrambene tehnologije, general-major, prof. dr. Bojan Zrnić koji je rekao da je Vojnotehnički institut nakon analiza strukture zaključio da je moguće produženje veka upotrebe aviona do 40 godina.
Takođe, general Zrnić je tada naglasio da će se sprovesti program specifične analize strukture za svaki avion posebno i da će odluke donositi za posebne avione a ne za čitavu seriju odjednom. General je, tada, sa visokim stepenom sigurnosti izneo mišljenje da bi se vek mogao produžiti i za dodatnih 8 godina – dakle ukupno 48 godina – što, kako je rekao, i opravdava sveukupnu modernizaciju Orla.
Ispitivanje nove vođene rakete vazduh-zemlja VRVZ-200. Na snimku se vide dorade zadnje kabine dvoseda NJ-22 / Foto: Isečak iz dostupnog video materijala Ministarstva odbrane
O modernizaciji Orla je u proteklih par godina ipak najviše govorio pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse dr. Nenad Miloradović iz čijih izjava smo saznali da će projekat imati dve faze od kojih se prva već odvija a druga je započeta. Prva faza podrazumeva ugradnju napadno-navigacijskog sistema, izmene u zadnjoj kabini dvosedih Orlova čija je modernizacija prioritet. Prema Miloradoviću, NJ-22 prestaju da budu dvosedi za obuku i plan je da oni budu lovci-bombarderi u kojima će se na zadnjem sedištu nalaziti operater naoružanja (WSO – Weapon System Officer) koji će se baviti i navigacijom.
Kako bi mogla izgledati prednja kabina NJ-22 nakon zavšetka druge faze modernizacije / Foto: Isečak iz dostupnog video materijala Ministarstva odbrane
Prednja kabina dvoseda u prvoj fazi ostaje nepromenjena, operater naoružanja će imati zadatak da navodi pilota na cilj i u noćnim uslovima, što, kako je rekao Miloradović, Orao danas ne može. Ovaj član posade upravljaće i novim zaštitnim sistemom aviona. Nove rakete će moći da se lansiraju i pre vizuelnog kontakta sa ciljem a njima će moći da se dejstvuje na daljinama od 40 i više kilometara. U drugoj fazi doći će do kompletne izmene avionike prilikom koje će biti ugrađen i novi gornji elektrooptički prikazivač tj. HUD.
Orao je avion koji je od svog nastanka imao mnogo tehničkih i tehnoloških problema od kojih neki nikada nisu rešeni. Još u bivšoj Jugoslaviji postojali su i problemi sa logistikom a kako je vreme prolazilo oni su postajali sve gori što je, pored operativnosti, uticalo i na remonte aviona koji su obično trajali tri pa i nekoliko godina. Za poslednjih pet godina remontovana su samo dva a u upotrebu su vraćena još 4 Orla.
NJ-22 25530 koji u programu modernizacije Orla služi za ispitivanje naoružanja / Foto: Isečak iz dostupnog video materijala Ministarstva odbrane
Prilikom predstavljanja demonstratora moguće mdoernizacije Orla aprila 2016. zvanično je rečeno da bi se prvi let prototipa modernizovanog Orla mogao dogoditi za godinu dana od te najave. Ipak, do sada imamo dorađen samo jedan dvosed koji je sa modifikacijama poleteo krajem decembra 2017. godine. To dakle nije prvi pravi prototip Orla 2.0 već delimično dorađen avion koji služi za razvoj naoružanja.
Nadležnima koji vode projekat ne može se zameriti volja da komuniciraju javno o željenim ishodima projekta kao i njegovom statusu. Međutim, nemali izazovi postoje. Kada će se završiti prva faza modernizacije? Kada će poleteti prvi pravi prototip modernizovanog Orla? Kada će biti završen razvoj domaćeg naoružanja? Koliko će trajati remonti aviona iz muzeja? Da li će se rešiti tehnički problemi Orla ili makar deo njih? Da li će se poboljšati logistika flote?
Čak i da se sve to završi u narednih nekoliko godina, da li će se to isplatiti ako bi preostali modernizovani avioni ostali u naoružanju još samo 5 do 10 godina? I na kraju, na pragu smo 2020. godine, prošlo je 45 godina od prvog leta Orla (pogledajte i interesantnu foto-retrospektivu posvećenu ovoj letelici od strane Dimitrija Ostojića), da li je ipak vreme da se počne razmišljati o nečem sasvim novom što bi zamenilo Orla na vreme i tako nastavilo tradiciju naše lovačko-bombarderske avijacije?
Napišite nam u komentarima vaše mišljenje.
The post Ima li smisla modernizacija Orla? appeared first on Tango Six.
.jpg)
