Izvor: RTS, 15.Avg.2013, 21:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li kraja izbegličkoj krizi?
Srbija do 1995. godine primila više od 600.000 izbeglica iz Hrvatske i BiH. Svega 140.000 se vratilo u zemlje porekla. Bivši nosioci stanarskog prava u Hrvatskoj do kraja avgusta mogu podneti zahtev za stambeno zbrinjavanje i to van područja bivše Krajine. Sledeće tri godine trebalo bi da budu zatvoreni kolektivni centri.
Srbija je prva zemlja u Evropi i jedna od pet zemalja u svetu sa produženom izbegličkom krizom. Do 1995. godine, primila je više od 600.000 izbeglica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iz Hrvatske i BiH. Svega 140.000 se vratilo u zemlje porekla. Komesarijat Vlade Srbije za izbeglice uputio je poziv bivšim nosiocima stanarskog prava iz Hrvatske da do 31. avgusta podnesu zahtev za stambeno zbrinjavanje i to van područja bivše Krajine.
Do tog datuma i izbeglice iz BiH mogu podneti zahtev za pomoć u rekonstrukciji stambenih jedinica.
Zahtev za stambeno zbrinjavanje u Hrvatskoj mogu podneti svi bivši nosioci stanarskog prava koji u međuvremenu nisu stekli nekretnine, a koji žele da se vrate i žive u Hrvatskoj.
"Apelujem na sve da se ovoga puta zaista jave, da u situaciji ako nemaju sva pripadajuća dokumenta, pošalju ono što imaju, da ne propuste rok", rekao je pomoćnik komesara za izbeglice Srbije Ivan Gerginov.
Prema njegovim rečima, stanovi se mogu odmah otkupiti i više nije bitno boraviti neko vreme tamo, a postoje i beneficije. Kako kaže, cena je značajno jeftinija od tržišne cene.
Više od 42.000 izbeglica iz Hrvatske ostalo je bez stanarskog prava, čime su diskriminisani u odnosu na ostale građane te zemlje koji su imali priliku da stanove otkupe.
"Mi smo tražili da na vrate stanarska prava kao što je urađeno u BiH ili, svesni smo da su ih rasprodali, privatizovali, da nam isplate adekvatnu cenu, pa da se mi onda sa tim parama snalazimo tamo gde živimo. Nije prošlo ni jedno ni drugo, ostao je ovaj program stambenog zbrinjavanja i dalje", kaže Savo Štrbac iz dokumentaciono-informativnog centra "Veritas".
U Srbiji je 1996. godine bilo 700 kolektivnih centara sa 62.000 izbeglica. Danas još oko 2.400 ljudi živi u 29 kolektivnih centara. Đuro Žeželj iz Knina već deset godina je u centru u Krnjači.
"Ja tamo nemam uslova da se vratim, jer tamo nema od čega da se živi. Ovde bar očekujem da ću nešto da dobijem od ove države. Nadam se, svi se mi ovde nadamo", kaže Žeželj.
U Srbiji je i 210.000 raseljenih sa Kosova, a sledeće tri godine trebalo bi da budu zatvoreni kolektivni centri za izbeglice.
Regionalnim stambenim programom Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koji su podržali međunarodna zajednica i brojni donatori, trebalo bi da bude rešeno stambeno pitanje 27.000 najugroženijih izbegličkih porodica u regionu, od čega 17.000 porodica u Srbiji.
