Izvor: TangoSix.rs, 07.Avg.2023, 07:02
Ima li civilna raketna PVO smisla: Koliko su efikasne protivgradne rakete?
Svake godine grad napravi u Srbiji višemilionsku štetu. Pored poljoprivrede, značajnu štetu pretrpe i domaćinstva. Srbija već decenijama ima protivgradnu zaštitu zasnovanu na raketama punjenim srebro-jodidom.
Prekjuče su, nakon novosađana, i beograđani mogli da iskuse još jednu konvektivnu letnju oluju, vide koliko odvodni kanali ne funkcionišu i šokiraju se materijalnom štetom koja, čini se, svaki put biva sve veća. Posebno od grada. Bio on realan ili izmišljen.
>> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << />
Šta je grad i kako nastaje?
Grad nastaje u oblacima sa konvektivnim razvitkom, najopasnijim metorološkim fenomenom i u vazduhoplovstvu – Kumulonimbusima. Ovi oblaci imaju jake uspone i nispone struje. Ove struje odvuku vodene kapi u više slojeve gde je temperatura niža. U višim slojevima dolazi do stvaranja ledenih kuglica i kada vazdušna struja više ne može da nosi njihovu masu kuglice počinju da padaju.
Veličina grada zavisi od više faktora: temperature, nadmorske visine i snage vazdušnih struja. Najčešće, ledene kuglice nisu veće od 5 milimetara ali se dešava da imaju prečnik više centimetara i onda prave značajnu štetu. U Bangladešu 1986. godine zabeležena je najveća masa ledene kugle do sada – 13,6 kilograma. Mediji su često na muci kako da opišu veći grad: „veličine jajeta“, „mandarine“.
Ljudi su oduvek pokušavali da smanje štetno dejstvo grada. U srednjem veku su verovali da zvonjava sa crkvenih tornjeva može oterati grad. U Italiji su u 16. veku verovali da topovska paljba može uništiti gradonosne oblake. Na univerzitetu u Beču je krajem 19. veka razvijena metoda ubacivanja dima i prašine u olujne gradonosne oblake i koristila se u Evropi do Prvog svetskog rata.
Ove letenje sezone viđamo svakakve olujne aktivnosti. Kao ovaj „microburst“ iznad aerodorma „Nikola Tesla“ / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six
Alber Stiger 1892. godine konstruiše top u obliku džinovskog megafona. Top je proizvodio krugove od dima koji su dostizali visinu do 300 metara. Između dva svetska rata eksperimentisalo se i sa smesom naelektrisanih čestica peska, ugljen dioksida u čvrstom stanju, usitnjenim ledom i kalcijum hloridom.
Značajan napredak u borbi protiv grada predstavljalo je otkriće meteorološkog radara nakon Drugog svetskog rata. Prvu protivgradnu raketu koja je u sebi nosila srebro-jodid konstruisao je francuski general Rubin 1948. godine. Tokom 50-tih i 60-tih Sovjeti i Amerikanci eksperimentišu zasejavanjem gradonosnih oblaka reagensima iz topova, raketama i iz aviona.
Krajem 60-tih i u SFRJ počinje organizovana borba protiv grada. Najpre 1967. u Srbiji i Hrvatskoj a od 1971. i u BiH i Makedoniji.
„PVO“
Do danas, čovečanstvo nije uspelo da pronađe metodu koja je 100% uspešna u borbi protiv ovog fenomena. Nikada nije tačno utvrđeno koliko je protivgradna zaštita raketama delotvorna a prema nekim izveštajima ona iznosi oko 40%.
Najveći broj zemalja danas ne koristi protivgradne rakete za odbranu od grada. Protivgradne rakete koriste se još samo u zemljama bivšeg sovjetskog saveza i zemljama bivše SFRJ. Hrvatska je pre par godina napustila ovaj model odbrane od grada. U Srbiji postoji više proizvođača protivgradnih raketa: Trayal, Polies, EDePro.
Sve protivgradne rakete rade po sličnom principu i koriste istu tehnologiju. Po izlasku rakete iz lansirnog kontejnera, opruge otvaraju krilca i raketa počinje da rotira radi veće preciznosti. Dok raketa leti kroz naciljani oblak iz otvora na raketi izlaze reagensi i tako ga zasejavaju. Posle dogorevanja reagensa, počinje samolikvidacija rakete.
Protivgradna raketa domaćeg proizvođača / Foto: Trayal
Srbija je poslednjih godina uložila značajna sredstva u modernizaciju radara i automatizaciju protivgradnih stanica. Direktor RHMZ Jugoslav Nikolić kaže da su potrebne ozbiljne naučne analize koje bi dokazale da li protivgradne rakete imaju efekta ili ne. Svake godine se ulažu velika sredstva u protivgradni sistem a šteta nanesena gradom se ne smanjuje.
Iako ne postoje naučne činjenice koje govore u korist protivgradne zaštite, Srbija je poslednjih decenija proširila teritoriju dejstva i uložila značajna sredstva u radare i automatizaciju ovog sistema. Pre četrdesetak godina u Zapadnoj Evropi je organizovan višegodišnji naučni eksperiment pod nazivom Veliki poduhvat (Grossversuch) radi ocene učinkovitosti protivgradne zaštite. Sličan eksperiment je sproveden i u SAD, pod nazivom NHRS (National Hail Research Experiment). U oba slučaja je trebalo ispitati šta se dešava u oblaku zasutim srebro-jodidom. Oba eksperimenta su pokazala da nema statistički značajnih razlika u pojavljivanju grada u zasejavanim i ne zasejavanim oblacima.
U Srbiji je rađeno nekoliko studija o učinkovitosti protivgradnih raketa. Neke su zaključile da je efikasnost sistema između 10 i 20 odsto. Jedno istraživanje (od strane prof dr Vlade Vučkovića iz 2003. godine) je čak i konstatovalo da je „unos reagensa u oblak manji nego što bi trebalo te se kao posledica nedovoljnog zasejavanja oblaka javlja podsticanje pojave grada“.
Mnoge evropske države su posle ovih eksperimenata zaključile da se zasejavanjem oblaka ne mogu modifikovati meteo prilike. Na državnom nivou, ni jedna država u EU ne sprovodi organizovanu zaštitu od grada osim Mađarske i Bugarske. Sve ovo, kao i drugi razlozi, naveli su Svetsku meteorološku organizaciju da ne preporučuje zasejavanje gradonosnih oblaka srebro-jodidom.
U Srbiji je od 1967. od kada je počela organizovana protivgradna zaštita ispaljeno preko 400.000 raketa i utrošeno 160.000kg srebro-jodida. Od 2011. Zakonom o ministarstvima, poslovi protivgradne zaštite su preneti u nadležnost MUP-a Srbije.
Protivgradnu zaštitu u Srbiji je do pre desetak godina činilo 220 stalno zaposlenih, 3.500 honorano zaposlenih, 1.650 raketnih stanica, 13 radarskih centara, 40 repetitora, nekoliko desetina vozila i 12.000 ispaljenih raketa godišnje čija je pojedinačna cena između 270 i 300 evra. Procena je da se iz budžeta Srbije za protivgradnu zaštitu godišnje izdvoji 10 milona evra sa dugoročnim planom Ministarstva poljoprivrede ka dodatnom jačanju, što automatizovanijeg, sistema protivgradne odbrane.
The post Ima li civilna raketna PVO smisla: Koliko su efikasne protivgradne rakete? appeared first on Tango Six.
.jpg)
