Izvor: Press, 26.Sep.2010, 20:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima čovek računicu
Podložena satara bubnjara gutala je i pretvarala u pepeo gomilu papira nabijenu u vatru kroz odškrinuta vratanca. Buca se zadovoljno smeškao držeći u ruci svežanj obrazaca za saobraćajne dozvole
Upalio je jedan list, pustio da se plamen razbukti i njime pripalio kubansku cigaru uživajući u mirisu duvana. Izašao je na dvorište i osmotrio stub dima koji je kuljao kroz odžak male garaže, penjao se u nebo i tamo gore, visoko, nestajao >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << kao i istina o Bucinoj krivici.
Dokazi su sada uglavnom bili uništeni, a novac sklonjen na sigurno. Mobilni telefon odsvirao mu je nekoliko puta „Bože pravde" pre nego što je odgovorio na poziv.
- Ti si... Već stižu. Ne može čovek ni da popuši cigaru. Samo bez nerviranja... Pozovi mog advokata i reci da su me pokupili. Nemaju ništa posebno... Moraću malo na državnu hranu, ali imam računicu. Isplati se. Izvin, moram da prekinem, evo čuju se kola - rekao je Buca.
Posle dvadesetak sekundi stigli su policajci. Kada su mu na ruke stavili lisice nije se bunio. Samo je ispljunuo parčence duvana i mirno ušao u automobil.
- Gospodo, samo vi radite svoj posao.
- Radimo mi. I to prekovremeno. Samo još kad sudije ne bi bile tako blage - izusti sebi u bradu brkati policajac.
Prodavao kradena kola
Ispred kancelarije istražnog sudije Bucu je već čekao advokat koji ga drugarski pozdravi i potapša po ramenu.
- Biće sve u redu. Ha, ha, ha... Sve je preračunato. Čista matematika - zagrme Buca smejući se grohotom.
- Šta je to tako smešno? - upita ga istražni sudija.
- Zakon. Smešna rabota. Ima dokaza, nema dokaza, ima dokaza, nema... Tik, tak. Vreme brzo prođe, a pare ostaju. Tik, tak kuca sat - raspoloženo će Buca.
Rekao je sudiji sve što ovaj nije želeo da čuje. Rečenice su mu bile duge, konfuzne i nejasne i skrivale sve što bi moglo odati utisak bilo kakve krivice. Odbio je da prizna da je falsifikovao dokumenta i bio šef mreže za preprodaju kradenih automobila. Pravio se da ništa ne zna o formularima koje su njegovi saradnici ukrali sa carine.
- Kažete sudija farbali su kola i stavljali nove tablice. Nemam pojma...
Gluma u istrazi se brzo završila, ali mu nije pomogla da izbegne pritvor. Iako zatvoren, iza rešetaka dobro se osećao. Planirao je već kako će trošiti novac kada izađe iz ovog prinudnog smeštaja. Pevušio je „Bože pravde" i pesmu povremeno prekidao glasnim brojanjem:
- Sto hiljada, dvesta hiljada, trista hiljada... Više hiljada, nego godina.
Čudio mu se i čuvar dok ga je vodio na suđenje.
- Tebi mora da je mnogo lepo tamo u zatvoru. Čujem da si postao i popularan...
- Jesam. Ljudi vole veseljake i one koji imaju pare. Niko neće sa natmurenima, onima što imaju probleme, bore se za svaki dinar. Ali, bratac moj, najvažnije je uspostaviti ravnotežu. Kao na vagi. Računica, razumeš. Levo rizik i kazna, a desno bogatstvo i budućnost. Pa gde prevagne. Tu je tajna. Šta misliš, šta je kod mene prevagnulo. A, bratac.
Čuvar je samo odmahnuo rukom i poveo ga dalje.
Šta vi vozite
I pored mnogo muka tužilac je uspeo da složi kockice mozaika i podigne optužnicu protiv desetočlane grupe sa Bucom na čelu. Prodali su mnogo vozila za veliki novac i oštetili brojne kupce. Prilikom izricanja presude sudnica je bila puna oštećenih kojima su vozila oduzeta. Završna reč tužioca i odbrane. Sudija pita i Bucu ima li još šta da kaže.
- Sudija, ja bih, ako nije problem, postavio vama jedno obično pitanje.
- Da li to ima veze sa ovim suđenjem - upita ga sudija iznenađeno.
- Ima. Sa svakim, pa i ovim suđenjem. Može li se zakonom odmeriti kazna kojom će neko dobiti baš onoliku porciju iza rešetaka koliko je zaslužio?
- Znate, ipak da pređemo na stvar...
- A koja kola vi sudija vozite?
- Molim vas, to nema nikakve veze sa suđenjem, oduzeću vam reč!
- E, vidite ima. Ja ću po izlasku odavde voziti džip, živeti u vili, imati novca i više nego što mi treba, do kraja života. Vidite, sve je stvar računice kad se odlučimo za nekakav rizik - rekao je Buca.
Sudija mu nije dao da završi svoje izlaganje, ali se ipak zamislio nad njegovim rečima. Uskoro je izrečena i presuda. Kad ju je Buca čuo bio je zadovoljan.
- Pet godina. Šta sam rekao. Sve je stvar računice. Odležao sam u pritvoru dve, izaći ću za dve zbog dobrog vladanja i onda uživanje i trošenje para. Bazen, auto, otvoriću i restoran. Tik, tak - kuca taksimetar. Važno je imati računicu - dobacio je Buca advokatu dok su ga izvodili iz sudnice.
