Izvor: Politika, 16.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ili neuhranjeni ili gojazni
Potrošnja osnovnih namirnica poput mesa, mleka, voća, povrća, ribe kod nas je znatno manja nego u razvijenim zemljama, ali prednjačimo u konzumiranju hleba, cigareta i brze hrane
Građani Srbije su pothranjeni, jer kupuju namirnice koje ne zadovoljavaju nutricionističke standarde, ili su gojazni jer se hrane pecivima i brzom hranom, kažu nutricionisti. Po potrošnji osnovnih životnih namirnica poput mesa i mleka zaostajemo za razvijenim državama, a nije nas zaobišla nijedna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od karakteristika siromašnih zemalja – jedan Srbin godišnje pojede više od stotinu kilograma hleba, što je gotovo tri puta više od prosečnog Evropljanina. Kod nas se u toku cele godine pojede između pet i sedam kilograma ribe po čemu smo među poslednjima na Starom kontinentu. U prilog nezdravom životu ide i zastrašujući podatak da smo po broju pušača na drugom mestu u Evropi. Samo za jedan dan u našoj zemlji popuši se više od 70 miliona cigareta.
Iako više od polovine zarade naši sugrađani daju za hranu, daleko smo ispod evropskog proseka. Potrošnja mesa u našoj zemlji po stanovniku je nešto viša od 40 kilograma, a u Evropskoj uniji je oko 86 kilograma. Slična je situacija i kada je reč o drugim osnovnim životnim namirnicama. Za godinu dana ovdašnji potrošač konzumira prosečno 87 litara mleka, dok je na zapadu potrošnja ove namirnice po stanovniku veća od 130 litara. Voća pojedemo čak pet puta manje od drugih stanovnika Evrope koji godišnje troše i do 300 kilograma.
– Nije reč o tome da naši sugrađani ne žele da se hrane na odgovarajući način, sa potrebnim količinama mesa, mleka, voća i povrća. Zadovoljavanje gladi jelima od testa karakteristika je siromašnih zemalja, a malu potrošnju mesa i mleka diktiraju finansijske mogućnosti naših sugrađana – kaže Ana Todorović, nutricionista beogradskog Doma zdravlja „Savski venac”.
Uprkos tome, u gotovo svim trgovinama meso je jedan od najprodavanijih proizvoda. Prema podacima kojima raspolažu trgovci, meso, voće, povrće i hleb u vrhu su liste najprodavanijih artikala. Svinjetina, junetina i piletina, ali i banane i breskve, bili su najtraženiji u poslednjih mesec dana. U svim velikim trgovinskim lancima u korpama kupaca najčešće se nađu samo osnovne životne namirnice. Iako se od početka krize smanjila prodaja svega sem osnovnih životnih namirnica, zanimljivo je da su se u vrhu spiska u „Tempu” našli LCD televizori i montažni bazeni.
Da li je razlog za to akcijska cena, sezona ili nešto treće? Prema podacima zvanične statistike, promet u maloprodajama je u odnosu na prošlu godinu umanjen za oko 15 odsto, a primetne su i promene u navikama potrošača.
– Kupci sve više pažnje obraćaju na akcijska sniženja. Osim toga, sve češće se odlučuju i za privatne robne marke, budući da su takvi proizvodi i do 40 odsto jeftiniji od onih sa linija poznatih proizvođača – kažu u „Delta maksiju”.
Dragan Filipović, direktor „Delta maksi grupe" kaže da se potrošači zbog krize sve ređe opredeljuju za skuplje, uvozne artikle. Njihova računica pokazuje da su kupci pronašli drugi model snabdevanja – više artikala (uglavnom privatne robne marke) za isti račun.
U „Superveru” kažu da je za razliku od prehrambenih proizvoda koje potrošači svakodnevno kupuju, prodaja tehničke robe neznatno opala. U grčkom trgovinskom lancu prosečan račun je proteklih dana iznosio oko 1.000 dinara.
– Računi nisu uvek isti. U toku vikenda se znatno uvećavaju jer ljudi tada imaju više vremena koje mogu da izdvoje za kupovinu. To naročito važi za hipermarkete, pošto se najčešće nalaze van centra grada i potrošačima u toku radne nedelje treba više vremena da dođu do njih – kažu trgovci.
Prosečna neto zarada u Srbiji u junu je iznosila oko 32.000 dinara, a prosečno domaćinstvo trošilo je prošle godine u proseku oko 40.100 dinara mesečno od čega je gotovo polovina odlazila na hranu. A da prosečna potrošačka korpa koju nam nudi zvanična statistika nije dovoljna i da je daleko od realnih potreba, znaju i veliki trgovci. Neki od njih prave svoje potrošačke korpe i na ovaj način prate kretanje kupovne moći i prilagođavaju se potrebama potrošača.
– Imamo svoju potrošačku korpu, koja je sveobuhvatnija i može da zadovolji dnevne potrebe kupaca u odnosu na korpu Ministarstva trgovine i usluga, u koju staje svega nekoliko osnovnih proizvoda – kažu u „Superveru”.
Stefan Despotović - Jelica Antelj
-------------------------------------------------------
O ishrani brinu kad poste ili kad drže dijetu
Istraživanje agencije GFK o navikama u ishrani, koje se kod nas sprovodi na svake dve godine, pokazuje da o onome šta jedu građani Srbije uglavnom vode računa samo kada poste ili drže dijete. Inače, 12 odsto stanovništva, prema poslednjim podacima, primenjuje neki od ovih posebnih načina ishrane. Od toga najviše ispitanika poštuje verski post, a ostali zdravstvene ili dijete za gubljenje kilograma.
Ova agencija je došla i do saznanja da zdrav način života, ipak, postaje aktuelan kod naših građana. Tako je četvrtina ispitanika potvrdila da je u poslednjih godinu dana počela da konzumira manje masnu hranu, a više voća, povrća i tečnosti.
Ima i loših navika, a to su veće konzumiranje kafe i slatkiša, kao i manje regularni obroci.
[objavljeno: 17/09/2009]
