Izvor: Blic, 24.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igre fakulteta sa upisnim kvotama
Igre fakulteta sa upisnim kvotama
BEOGRAD - Ukoliko fakulteti budu i dalje insistirali na proširenju kvota Ministarstvo će im to i dozvoliti. U pitanju su Ekonomski, Fakultet političkih nauka, Pravni i FON, čiji su dekani i pored svega nastavili da insistiraju na proširenju kvota - kaže za 'Blic' republički ministar prosvete i sporta Gašo Knežević povodom ponovnih zahteva za dodatna mesta.
- Kvote za upis su predložili fakulteti i Vlada ih je uz sitnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izmene prihvatila. Posle prijemnih ispita, pojedini fakulteti su Ministarstvo zatrpali zahtevima za proširenje kvota, tako da je Vlada odlučila da im, na njihov zahtev, predloži proširenje. Zatim su Ekonomski i Pravni ponovo zatražili proširenja, u isto vreme kada su univerziteti počeli da se bune da menjamo 'pravila igre', pa smo zbog toga zatražili sednicu Nastavno-naučnog veća kako bi se oni napokon dogovorili o tome šta hoće. Koliko znam, ni na tom sastanku nisu doneti značajni zaključci - kaže Knežević.
Objavljivanje predloga o visini školarina, nastavlja ministar Knežević, odmah je u javnosti izazvalo bunt. Zbog toga je ministar razgovarao sa članovima studentskih organizacija i dogovorili su se da Vlada preporuči njihovo smanjenje, što je većina i prihvatila.
- Na sednici Vlade na kojoj je raspravljano o školarinama, ministarka za rad i socijalna pitanja Gordana Matković predložila je da se nekako pomogne studentima koji se nalaze na granici između budžetskih i samofinansirajućih. Zbog toga smo se dogovorili da predložimo smanjenje školarina za prvih 20 odsto studenata ispod budžetske crte. Iz univerziteta su nas odmah optužili da je to uvođenje sufunansirajućih studenata, što bi značilo da ih finansira država, a to nije tačno. Te brucoše bi, u stvari, delimično stipendirali fakulteti, a mi smo mislili da se to može kompenzovati proširenjem kvota - ističe ministar prosvete. Lustracija, koju spominju u Rektoratu, na fakultetima je neophodna, dodaje ministar, ali su za nju zaduženi sami fakulteti, jer ukoliko bi to radio ministar onda bi to neko mogao nazvati revanšizmom.
Tačno je i da postoje moćni i mali fakulteti. Moć se manifestuje kroz broj studenata i društveni uticaj. Ipak, isti tretman kod Ministarstva imaju i jedni i drugi, tvrdi Knežević.
- Činjenica je i da fakulteti trenutno nemaju zakonski dovoljno jak položaj, ali smo se potrudili da im vratimo autonomiju i u većoj meri nego što su očekivali. Tako se desilo da smo im predložili da deo članova saveta fakulteta i univerziteta koje bi trebalo Vlada da predloži - predlože oni. Međutim, oni su prosledili neka imena, većinom oličenje prošlog režima, na šta ni jedna vlada ne bi stavila potpis. Zbog toga smo morali da ponovimo izbor i, naravno, zakasnili, što nam tako žestoko zameraju. Zakon o univerzitetu donet je sa zakašnjenjem zato što je, iako završen, stajao dugo u Skupštini koja je 'preko glave' u poslu, s obzirom da smo zemlja u tranziciji. Isto tako na univerzitetima se veoma dobro zna da se novi zakon priprema i da će izaći sledeće godine, kao i da će onda izazvati borbu fakulteta da zadrže svojstvo pravnog lica, za šta je Ministarstvo potpuno spremno - tvrdi ministar. J. Subotić
Osnovna škola devet godina, a srednja tri
Od 2004. godine osnovna škola će trajati devet godina, a srednja tri. Osnovno obrazovanje će biti podeljeno na tri dela. Tri godine će decu voditi učitelj, tri godine kombinovano - učitelj i nastavnici - i tri godine će biti tzv. niža srednja škola, posle čega će se polagati matura, najavio je za 'Blic' ministar prosvete i sporta Gašo Knežević.
- Već je formirano Veće za reformu obrazovanja pri Ministarstvu prosvete, kome je prosleđen predlog promene kurikuluma - nastavnog plana i programa, prema kome se akcenat prebacuje sa dosadašnje strogo planske nastave na sam ishod, odnosno konačan rezultat obrazovanja - ističe ministar Knežević i dodaje da to znači da će nastavnici uskoro morati da se naviknu da neće raditi strogo po planu i programu već da će imati odrešene ruke da osnovu obrazovnog programa prenesu onako kako misle da je najbolje. Program gimnazija će takođe biti izmenjen. Oko 100 gimnazija, koliko ih ima u Srbiji, dobiće novi program obrazovanja: 60 odsto nastavnog plana predstavljaće nacionalni kurikulum, odnosno ono što država traži da deca znaju, a 40 odsto će činiti sadržaji koje izaberu sami nastavnici.
- Da bismo prešli na ovakav način rada, moramo sprovesti obuku nastavnika. Njihova edukacija zahteva i novac i vreme. Juče smo potpisali ugovor sa Finskom koja će uložiti 1,5 miliona evra za finansiranje učiteljskih fakulteta u Beogradu i Somboru, čiji će zadatak biti da spremaju učitelje za novi način rada sa decom. Računamo da ćemo 2003. godine početi sa novim nastavnim programom za prve razrede osnovnih škola. Do tada ćemo edukovati učitelje koji će preuzeti tu generaciju. Finalna verzija novog plana i programa biće gotova 15. avgusta i očekujemo da će do početka septembra biti usvojena, kada ćemo moći da počnemo sa obukom učitelja - dodaje ministar Gašo Knežević. Nema štrajka
Ministar prosvete Gašo Knežević već je za drugu polovinu avgusta zakazao razgovor sa predstavnicima dva sindikata prosvete kako bi predupredio potencijalni štrajk prosvetara u septembru. Kako pretpostavlja, prosvetni radnici sada ne štrajkuju samo zbog toga što je raspust, ali znajući da su nezadovoljni platama, obećava da će dati sve od sebe da one budu povećane.
