Izvor: Glas javnosti, 13.Jul.2009, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igranka sa cenom Žita
SENTA - Igranka sa otkupnom cenom pšenice, čiji će kvalitet zbog obilnih kiša značajno podbaciti, nije po meri seljaka.
Paori tvrde da će zbog loših klimatskih uslova požnjeti gubitke i da će ih dokusuriti cena od 10,5 dinara, koja je trenutno u opticaju. Dok iz Zadružnog saveza Vojvodine ponavljaju da neće odustati od zahteva da cena kilograma pšenice iznosi 17,65 dinara, a paori opravdano negoduju, država upire prstom na mlinare i izvoznike kao odgovorne što na „tržištu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pšenice postoji kartelsko dogovaranje“. Kao i ranijih godina, senćanski „Žitopromet“ namerava da uskladišti do 55.000 tona pšenice što ovu firmu po primljenim količinama svrstava u jednu od vodećih žitomliniskih kuća u Srbiji. Predsednik UO „Žitoprometa“ Predrag Đurović aktuelne (ne)prilike koje prate ovogodišnju žetvu i nedoumice u vezi sa otkupnom cenom komentariše:
- Među ozbiljnim otkupljivačima cena je vrlo često slična, ali sigurno ne ista i dogovorena. To što na nivou asocijacije „Žito Vojvodina“, koja okuplja najznačajnije pokrajinske proizvođače brašna, hleba i testenina, razgovaramo o aktuelnim problema ne daje nekome za pravo da to proglašava monopolom. Sličnih strukovnih i granskih udruženja ima u svakoj branši. Mlinske kuće koje primaju najveće količine pšenice nalaze se u različitim vlasničkim strukturama. Pošto pokrivaju određene žitorodne terene sve zavisi od sirovinske baze i ponuđenih količina proizvedene pšenice - napominje Đurović.
POŽNJEVENO DVE TREĆINE PŠENICE
U severnom Potisju žetva je obavljena na 66 odsto parcela. Od planiranih 16.000 hektara u opštinama Senta, Ada, Kanjiža i Čoka pšenica treba da se požnje sa oko 10. 700 hektara. Prosečan prinos iznosi 3,4 tone po hektaru. Ukoliko vremenske prilike budu naklonjene žeteocima kombajni će nov rod skinuti za tri do četiri radna dana. Kao retko koje godine najvažniji poljoprivredni posao leta ometale su kiše:
- Tokom juna u severnom Potisju palo je 84, 6 a tokom ovog meseca još 20 litara kiše po kvadratnom metru. Sem što žeteocima nisu dozvolile da se razmahnu obilne padavine su uticale na prinos i kvalitet hlebnog žita - kaže agronom Poljoprivredne stanice „Senta“ Gabor Terek.
Višegodišnja poslovna politika „Žitoprometa“ zasniva se na tome da ostavljaju mogućnost poljoprivrednicima da se sami opredele kada će i u kom periodu prodati svoju robu koja se nalazi u njihovim silosima.
- Dajemo im priliku da to urade tokom godine pa vlasnik sam snosi rizik rasta ili pada cene dok istovremeno troškove skladištenja ne naplaćujemo. To činimo pod pretpostavkom da će nam seljaci prodati žito što se ranijih godina dešavalo u 99 odsto slučajeva. Na bazi tržišnih kretanja i ovogodišnjeg roda odredićemo otkupnu cenu koju smo spremni da proizvođačima platimo - ukazuje Đurović.
Na listi 50 skladištara koji lageruju pšenicu za potrebe Republičkih robnih rezervi u Severnobanatskom okrugu nalazi se „Žitopromet“, koji će u tu svrhu primiti 1.500 tona. Nov rod otkupljuje se po ceni od 13 dinara za kilogram sa uračunatim PDV-om:
- Strateška potreba ove države jeste da ima sigurnu i planiranu proizvodnju pšenice i da u tome sama učestvuje i pomaže ali ne na način da otkupljuje 65.000 tona pšenice za potrebe Republičkih robnih rezervi što čini tek oko tri odsto ovogodišnje planirane proizvodnje -zaključuje Đurović.
