Izvor: Politika, 17.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igračke za doručak
Mališani najčešće gutaju klikere, kockice, dugmiće, metalni novac, šampone, a minijaturne igračke često zaglave i u nos – kažu u Univerzitetskoj dečjoj klinici
Lutkine cipele, dugmići, lego kockice i klikeri, sasvim sigurno nemaju nikakvu prehrambenu vrednost, ali ako je suditi prema iskustvu pedijatara, baš ove minijaturne igračke najčešće se nalaze na "jelovniku" mališana koji još nisu oduvali tri svećice na torti.
Da su dečje igračke veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ozbiljna stvar potvrđuje i najnoviji potez kompanije "Kozmolino" koje je popularnu lutku Barbiku, zajedno sa njenim psom "iselilo" sa polica dečjih prodavnica zbog – sićušnog magneta koji se nalazi u psu i koje dete može da proguta ili gurne u nos, saopštio je uvoznik igračaka beogradski MPC holding. U saopštenju tog preduzeća takođe se navodi da je u Srbiji do sada prodato deset takvih Barbika, čiji je proizvođač kompanija "Matel", koja je sa svetskog tržišta morala da povuče 83 tipa igračaka zbog sadržaja štetnog olova u igračkama.
Profesor dr Vojislav Perišić, šef kabineta za endoskopiju Univerzitetske dečje klinike i član kraljevskog koledža dečjih lekara u Velikoj Britaniji koji već 28 godina radi sa mališanima koji su "doručkovali, ručali i večerali" igračke, tvrdi da deci mlađoj od tri godine ne treba kupovati igračke koje imaju sastavne delove, cipelice i dugmiće jer se oni veoma često nalaze na njihovom jelovniku.
"Ove sitnice obično se zaglavljuju u jednjaku mališana, u kome sprečavaju protok hrane i izazivaju mučninu i povraćanje. Naročito su opasne one igračke i satovi koje imaju minijaturne baterije veličine dva-tri milimetra koje deca opažaju kao bombone i koji neretko završe u organima za varenje mališana u kojima mogu da "oslobode" veoma teške i opasne materije", ističe naš sagovornik.
Iz vizure pedijatara u čije ordinacije svakodnevno dolaze mališani čije se druženje sa igračkama završi u suzama, druga godina života je potencijalno najrizičnija za sticanje najneprijatnijih iskustava u kontaktu sa spoljašnjim svetom. Jer, druga godina života je godina najaktivnijeg istraživanja sveta. To je godina u kojoj je dete konačno izašlo iz faze geganja i puzanja, steklo sigurnost u hodu i počelo da trči i sa maksimalnom količinom energije istražuje svaki kubni santimetar svog životnog prostora. Takođe, treba imati na umu da dete do treće godine svet upoznaje čulom ukusa, odnosno realnost istražuje tako što je stavlja u usta.
Zbog toga roditelji moraju da iz dečjeg okruženja uklone sve što dete može da proguta i sve što ga asocira na hranu i slatkiše. Jer, dovoljan je bukvalno sekund nepažnje pa da dete popije šampon ili deterdžent za pranje sudova, jer ga bočica asocira na njegovu flašicu za mleko ili da proguta klikere jer ga asociraju na bombone. Dr Vojislav Perišić ističe da njegovo višedecenijsko iskustvo govori da mališani, osim sitnih igračaka, neobično vole da "degustiraju" metalni novac.
Iako mnogi roditelji ova upozorenja komentarišu rečima "Dete nije glupo", stručnjaci koji se bave psihologijom najnežnijeg životnog doba objašnjavaju da upravo pametna deca imaju izraženiju potrebu da istražuju svet oko sebe. I još jednom skreću pažnju na poznatu pedagošku zakonitost – što manje dete, to veća i mekša igračka. I po mogućstvu – bez sastavnih delova, bez kose, dugmića, cipelica...
Psiholozi objašnjavaju da je najčešća greška koju roditelji prave kada su igračke u pitanju – kupovina neadekvatnih igračaka koje nisu "dorasle" uzrastu deteta. A to znači da dvogodišnja devojčica nema ideju šta da radi sa Barbikinim cipelicama, kupaćim kostimom i naočarama za sunčanje, jer – ni sama ne ume da se obuče bez pomoći roditelja, ali zato postoje vrlo velike šanse da strpa u usta sve ove minijaturne predmete.
Dr Vojislav Perišić ističe da roditelji veoma male dece pri kupovini igračaka pre svega treba da obrate pažnju da li ta igračka ima neki deo koji može da se prelomi, odšrafi, odvoji, odlomi i potom proguta i podseća da deca mlađeg uzrasta obožavaju plišane i tople igračke, jer sa njima mogu da se maze i da ih "dave" do mile volje, a roditelji ne moraju da strepe da li će mališani u žaru igre progutati cipelice ili će dlačice lutkine kose završiti u papici sa hranom.
"Dete ne može i ne treba da raste pod staklenim zvonom, ali njegovu igru sa sitnim i oštrim predmetima treba veoma pažljivo nadzirati. Jer, nisu samo plastični mačevi, pištolji i noževi potencijalno opasni po zdravlje deteta. I malene igračke mogu napraviti velike probleme ako se prevremeno uvedu u svet deteta", zaključuje naš sagovornik.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 17.08.2007.]
